Zenit

ПЕСНИК У ЛУДНИЦИ

Je дан песник силом у лудници a његови рукописи нађени код њега. оглашени за „радове умоболних“

Покојни часопис београдских књижевних снобова, којима je Фројдова психоанализа повела и оно мало мозга што га имају по узору на своје француске претече надрареалисте штампао је у свесои од 21. јануара 1925. међу радовима умоболних и неко лико лажних сведочанставз. незнанье и шарлатанство je очигледно, а све ce je десило „љубазнишћу г. Др Радослава 3. Лоаашића, асистента клинике за душевне и живчане болести у Београду“. Прелистазајућа смоменуту свеску, моје изненађење било je огромно. Нисам се сдмах снашао. Помислих да и ja не сиђох с ума под утицзјем неких нормалних „записа из помраченог дома“. Али, то апек није био случај, јер моје занимзнье je „лудак на слободи“, како ме окрсти један хрватски дневник. Моја сећања из 1921. год. насу ме издала. Отштампани фрагменат „Генеза Уметности“ познавао сам и читао у рукопису још много пре несрећне судбике његовог писца, који je силом оглашен за лудог и затворен у беогрздску душевну болнвцу. Споменути напис толвко се разликује од осталах, баш колико je дан нормалан човек од лудог, у најобичнијем смислу тих речи. Његови цртежи из романа „Вампир“, sa мене нису могли да буду никаква тајна, нити икакав докуменат о помрачењу ума. Они су сувише јасни, сузише реални и нормални, а надасве њвхови ексактни коментари, који се односе на живуће и мени познате личности из његовог најужег живота. За аознаваоца његових фамиличраих прилика тог исходишта свих несрећа овог унесрсћеног младкћа који, гоњен од свога богатог оца, нашао ce je у лудници. Код њега нађена рукописи толико су нормални, колико и све безбројне исповести фантасичнах и юрких доживљаја у свету. Тај назови лудак нема матери јалних сред става да се ефякасно бори против свога оца и он je у неравноправној борби подлегао. Под видом „лудила“ издат je на милост и немилост лудничьих вертера, после многих авантура. Како je само гротескна она званачяа изјава, да „болује од псеудологијс фантастике“. Колико je несрећна и сиромашна диагноза лекарских псеудологисть! Питам вас господо, има ли уопште људи у свету, који не болују од псеудологије? Ако je сама псеудологија доказ о помрачењу ума oвor младог песника (а то није споредно, да je он песник!) онда je цео Београд једна лудницн и 200.000 његових становника болу je од псеудологије. Сви песници овога света, сви уметници, сви велики умови и филозефи, пружају јасне и најочитије доказе псеудологије. Али нигде у свету лекарски дилетантизам и општа културна неваспитаност није дошла на ову мисао, да људе са бујном маштом (нарочито леснике!) ради тога лишавају слободе. Још се није десио случај, да су нечији рукописи, само зато што су нађени под кровом душевне болнице, оглашени за радове умоболних путем јавне публикације, као што је овај скандалозан београдски случај. Ja апелујем на све људе, који су у овој области надлежни, да се заинтересују за несрећну судбкну овог младог човека. Ja апелујем на све, да Мирослав Фелер буде што пре пуштсн на слободу, јер и ако није ушао луд у лудницу, он после толико времена у њој, мора најзад да полуди. Прича о његовој судбини je велика и горка. Ja се овде нећу да упуштам у њену суштину. Али понављам само, да je његов случај један социјалан к културан скандал првога реда, који, када би се потпуао расветлио изаввао би можда и светску сснзацију. Мирослав Фелер je син чувеног фабриканта из Загреба, чији je производ познат у свету, под именем „Елза-флуид". Његово књижевно име je Мирослав Евгенијић-Годовски, Он je аутор штампане књиге стихова »Скок у Етну». Уредништво „Зенита“ располаже са неколико ньегових рукописа, који нису били објављени, пошто са нашег гледишта нису задовољавали. Аля као докуменат, они he сјајно послужитн, да оборе једно лажно надрикњижевно и надрилекарско сведочанство и једну безобразну мисткфикацију. Они су јасан доказ, да књижевни снобови и лекарски дилетантя нису способни ни веродостојни, било каквих сведочанставз.

Љ. М.