Zenit

ХВАЛА ТИ СРБИЈО ЛЕПА

Дуго сам сневао о тебя. Цело болно детињство и целу мукотрпну младост ратова и револуција. Била си бео цвет. Безброј песамэ отпевали смо у твоју славу. Безброј болова одгудили смо на струнама наших срдаца. Због тебе Србвјо, скидали смо црвене звезде са наших црних небеса и носили их дубоко у српу, дубоко у грудима. Тамо далеко од тебе, прско Дунавэ, Саве и Дрине било нас je стэтинама хиљада, било нас je милиона, који смо те свевали невину и чисту. Тамо на обалама Стира и Дњестра било нас je много безимених, кој« смо пред гладним цевима и високо под вешалима ньихали се поносни, због тебе. У сну и на јави, идеални снови наше заробљене младости били су тужна лепота црвенвх звезда и белих Цветова, који су расли из хрви наше љубави, за тебе... А данас? Евс, вамршсно клупко мојих снова, мојих нада, мојих слутња о теби одмотало ce je у првом девичансксм додиру с тобом, Србијо Горка. Заблуде празног национализма и моји снови о генију моје расе, разбијени су грубо и свирепо. Ти си их разбила, ти си их сама уништила својом насном песннцом. (Нема генијалних раса —има само геннјалвих људи!). Истина je, био сам суманут после првог сузара. Јер најтеже je поднети ударе од онога кога се највише воле. А ja сам те дуго волео, jep су те толики презирали и мрзели, гори од тебе. Па ипак, освестао сам се оснажен и узвишен. Победно сам те у себи и прегорео у вору једног летног дана, у блвзини неба, у близини месеца, под оним истим звездамэ, које од искона падају над мојим Балканом. Хвала ти Србијо лепа!.... Једном, твоје патње понеле су високо наша млада и бунтовна срца, која си ти одгајила. Али твој кукавички побачај кога си взвршила са нама, вредан je само наше горде патнье и наше узввшене самилости можда чак и опроштењз. Ми хтедосмо да те опремимо чисту као младу ва сватове нових идеја и новог човечанства. Али јао, ти нас давиш својим сопственим рукама, Србијо лепа... Забадава, забадава! И у твојим смртоносним каьцама, ja пишем само истину: лаж je да ми страдамо ради својих грехова! Не! Ми свесно и устрајно страдамо ради твојих грехова, Србијо. И сигурно je, да ове речи одјекују у грудима свих нових песника ове земље, свих слободних мислилаца, свих нових људи и свих будућника, у чије име говоримо и пишемо, у чије име тако чесго урличемо, ми нови песниця. Али, то никако не свата твоја једина класа људи : сељаци ! Не маре зато сељаци у цилиндрима ни сељаци у ояанцима. Крканлук бре! (Дивне ли аристократије: сељачина у француском фраку и снглеском цилиндру!). Ти не видиш Србијо, колико су те извргли руглу твоји јахачи и твсји музари. Погледај у наше оглодало! Гледај! Ставили су ти цилиндар на главу а нису ти скинули опенке са ногу. То je свирепи цинизам твоје бедне буржоазаје, то je празо лице твога свропејствз, Србијо. Како je то тужно и гротескно а гротеска je најтужнија са осмехом на лицу. Ja радо верујем, да свега тога вије свесно твоје бакалинско друштво, које ззудара по неизбеживом лоју, које заудара по прљавим сокацима и колеричним клозетима. А тек твоји малоумии политичари и твоји агента песници и твоји безбројаи оци они су у грдној заблуди ако мисле, да je Европа само у цилиндру а Балкан само у опанку. Којешта, српчићи моји мали. Они ништа незнају о Европи, они ништа незнају о Балкану, они ништа не виде у Русији а нити у Кини. Нэидова првзнина je јединствено слепа. Њихов видокруг je као слепо црево близу стомака, у трбуху. Кад би само хтели да слушају, кад би само умели да чују ове наше подвике: доле шуољи свропски цилиндгр! Доле прљави сељачки опанак ! Живели чисти балкански табани!.. Да Србијо, ти си изгубила своју мвсао, ти си изгубила своју равнотежу. Ja заправо и незнам, да ли ти уопште постојиш и где се очитује твоје постојање? У уметкости? У спорту? У науци? У индустрвји? Чини ми се, ти постојиш као скелет без наших горућих дзхова. Изгледа ми, ти мирујеш као леш без наших бурних поклнка живота. А мь? За нас нико и не пита. Зна се: у име твоје Србијо, ми смо већ дуго привезани на срамни стуб времена. Ми смо попљувани, унижсни, исмејани. Ми смо преврени од свих оних које смо ми презрели. Не питај зашто ми незнамо. Свеједно... Хвала ти Србијо лепа!...