Zenit

АПСТРАКТНА УМЕТНОСТ

Данашњица може се схематски обележяти следећим појавама: 1. Скретањем материјалних појава и чињеница, које су као површна кретања непреквдно кзвргнуте посматрању. 2. Скретањем духсвних псјава и чињеница, које су повезане са прввма, делкмице јасно a демиммце нејасно; као кретање које се дешава у дубинама и које ce данас може запажати врло ретко y облику поједиких феномена. 3. Полаганим, нарочито пол<?ганим скре> тањем тачке гледишта за оц*њмвање вредности, које je вевано са оба горе споменута догађаја. Онда превратом којим ce полагано оставља спољашњост и грло полагако Kpefce се ка унутрашњости. Овај догађај, који се тек у сасвим псјејединачним случајевима излаже посматрању, природан је претеча једне од највећах духовних епоха. Међу осталнм што je обзирсм на апстрактну уметност од сдлучне важности пресађује ce главни основ из материјалног у духовно тако, да дизметрално придржава ону важност која му припада. Ако се уметност не разввја, с једне стране само као практична и целисходна прилика а с друге стране као l’art pour l’art који лебди у ваздаху ступиће најзад у пуну снагу њезини односи и везе са другим духовным областама, и најзад cs целином „живота* у свеопштем смислу. Онда ће уметност деловати са толиком животоданом снагом и јасноћом, да ће данашње сумње о њеном заачају и праву изгледати као резултат једне загонетне заслепљености. Врло лако je могуће, да ce међу осталим савременим догађајима одиграва данас и један специалан случај скретање уметничког центра, које у псследњој основи значи прелаз од романског ка словенском принципу - од Запада ка Истоку. Унутрашња вредност и релативна вредност спољашњега, којс тек у унутрашњем налази своју оцену, основа je руских „сељачких судова“, који су се разввјзли слободно, без западно-европског утицаја право). Она ce je одржала и развијала се даље, до револуције, чак и код поратних судова, које су образовали руски слојсви, у пркос утицаја Зададне Европе.* Овде je корен све дубљих прелома међу уметничким покретима са романским тенцијама с једне стране, словенских и германским с друге стране за чије односе дакашњица je меродавна. Овде je почетак апстрактне уметности. За оправдање њеиог постојања, њој je бесусловно потребно, сем питања спољне форме (као што се то претежно види у „конструктивизму“) унутрашња вредност уметничких елемената. Ово тврђење je одлучујуће: немогућност или духовна неспособносг следити га, искључује улажење у нови свет.

• На моје велико изненађење, посматрао сам ову појаву пре много година приликом истрага рускнх сељачких судова. Доцније, пронашао сам и иьено место тајанствено дејство, у равном појавама рускога живота. На ову основу морам да сведем и велико дејство Достојевскога у Зададиој Европа.

Кандински Kandinsky