Zenit

Зенитизам и књижевни пикавци

Споредно je, са којом ce реченицом почиње неки напис. A нарочито je то споредно, кзда je реч о књижевнкм пнкавцима. којк су према своме свромаштву и књижевни качаци и књижевни парасити. Доиста, спорсдно je што пашу умни патуљци о уметноста илн што пишу мајстори „београдског стила“ о кама као песницима или о зенитизму као светском покрету и новом поглављу наше књижевности. Сва њихова неубројвва бунцања, радо ћу да одбајем на чист рачун незнања а још рађе на рачун њихове умишљене величине, каја je својствена онииа којк су ce родкли сасвим импотентни. Најрађе праштам свама све заблуце y вме одсуства сваке мере неталентованих песаика, неписмевмх писаца или идеалних незналица кратмчара! За зенитисте није ништа забавнвје, од парциалног читања свих могућих ђачккх написа тог нашег свекултурног и аутохтоног тројствз: во нмја глупости, зависти и незнања!.., И ми cs много смејемо јер, смех je најздравије млеко нових песаика еад ирастариж гресма и заблудама каших савременака. Српски Књижевни Гласник Заp није смешно. кад неки безимени a потписани писац објави напис (у наставку!) „ Оригиналност y књижевности“? (С. К. Г. 16 окт. и 1. нов.) Из тога написа најјасније произлази, да je конфузан, пошто je то некзбежна последвца, кад пвше књижевни пикавац о оригиналности. Према његовом „умном“ уопштавању, које je својствено свима незналицама „може да бидне a може и да небидне“. (Није лако изражавати одређева мишљења о сложеним и новим појавама y нашој новој књижевности, чвја je зачетник и борац часопис „Зенит“ и покрет зенитизам!) Споменути напнс je класичан пример пилећег мозга и кокошјег кокодакања на буњишту наше књижевности a још класачнији пример шарлатанске слободе, Kojoм ce размеће непоменути писац, говорећи о новоме y нашој књижевности. У ствбри, он говори о еоигонству нозога код вас, о епигонству зенитизма, што нас нимало не изненађује, јер г празно ешгонство je заводњаво и ближе од магичне оригинзлности. Није нам ни на крај памети, да будемо незадовољнв: овај напис je само доказ више, да ваш рад није био узалудан и да утицај „Зенита“ и зенитизма на савремену књижевност каје фантом, него огањ, који стално горн и прети својом ватром да сажеже све мумифицнране и ушкопљене мозгове.

Сем завидних признања и утицаја зенитизма, y свету (од којих толико стрепе наши непријатељи) мма данас много доказа за ово мишљење. Али, да „сви наши књвжевни покрета, уколако ce као покретн могу да издвајавају a расматрају, били су изазвани ca стране“ очигледна је нетачност, незнање и обмана блажених и стрпљивих чктаоца „С. К. Г." Од њих ce савесно и систематски крије зенитизам и зенитистичка поезаја, дух зенитизма и његов геније као лепота хануме од жедннх погледа живих људа. Упамтите незналвце бар ово, да je зенитивам (који je постао светски покрет!) „домаћа производ“ и да му je покретач чмстокрвни Србин са Балкана Љубомир Мицић. Уосталом, оставите ce ћорава посла сви књижевни пикавци. Имa још много да учите и слушате, јер незавксно мислити зато ви нисте ни способни. Ваше професорске бзјке, за малену децу о „недовршеним интелигенцијама“ и „збуњивању читаоца“ фразе су, неозбиљне и дечачке. То је искључиво право и ваша привилегија уз помоћ „београдског стила“ и ваше светописмене штампе. Ви сте y мистификацији ненадмашни и бројем сасвим надмоћни. Ми смо вам много благодарни, јер доиста драгоцени су документи „С. К. Г.“ На његовем странама може ce прочитати и ово: „критика сама није дала неких нарочитих оригиналности, али је она боље но нкад код нас зашла по проблемима, и тиме изазивала и стилска оригинална стварања«. На здравље! Или oвo: » Садржина уметничког дела развија ce y организативној способпости уметника , да сагледа, повеже и собом обоји садржину. Ту je оригипалност«. Ваистину оригинално! A y од старих бројева „С. К. Г.“ (16. јан.) пружило нам je уредништво тог акционарског часопвса нове документе-о прззнини благородаог уваженог господина Богдана Поповића. Његов напис „Валт Хвитман и Свинбурн“ опет je ново разголићавање једне усирене величине, што cмо ми утврдили y 22. свесци „Зенита“ 1923. год. поводом његовог написа о црначкој пластици. Озај нов напис, немилосрдно потврђује наше старо мишљење о прзнини ове умне уседелице. Садржкна топа написа, од орвлике je ова: чујте браћо Срби, „Свинбурн, аристокрзтског порекла син оца адммирала из чувене породице!... Свинбурн, који ce дружио с најбољнм људима свога времсна y Енглеској и Француској.... чије је песнвштво пуно боје и музике сјајна оркестра-