Zenit

ПЕТОГОДИШЊИЦА БОРБЕ за друго магнетско средиште

Непосвећена петогодишњица. Ти ме питаш, драга, зашто сам тужан? He, ja нисам тужан! Хоћеш ли веровати, да сам радостан, да ме je велики ветар радости испунио свега? Можеш ли схватити, да има радости подмукле и ћутљиве? Има радости, која се не изражава песмом и клицањем, која шта више, не открива ни јачи сјај у очима. Ћутљива радост прети изненађењем! Она човека чини и кротким и дивљим, јер у његовој унутрашњости формира злокобну напетост. Напетост у нама, легло je наше експанзивности и снага нашег отпора. Напетост je мера наше вредности. Можда Ти сада изгледам стран и далек? Ох да, сада сам Ти врло далек! Ja путујем, обилазим, хватам осамљене струје, да чујем ритам немог одушевљења. Док ме Ти радознало гледаш, можда и дрхтиш, врши се процес очишћења на свима континентима. Боје многих спектара спремају се да прозборе истим тоном, да сложним таласањем поздраве највећу свечаност времена: петогодишњицу борбе за друго магнетско средиште. Потцртавам важност не језика, него сагласности боја у њиховој чистота, и таласања спектара. Чудновата свечаност! Нема миропомазања! Нема посвећења! Нема молитава, литија, ни литанија помазаних првосвештеника! Без тамјана, без застава, без тамбура и таламбаса зенитисти и пријатељи зенитизма славе своју петогодишњицу. Не ће бита ни гурманског надувања, ни пијаних инспирација! Сваки зенитиста ушао je у циклон борбе као чисти елеменат, као окупана јединица. Све везе прекинуте су једним одлучним скоком. И род по крви престао je да caoceha због једног јединог дела а нико није убијен, и нико није опљачкан! Починили смо духовно самоубиство, да можемо ући у други живот! Тешко je људима не сумњати у егзистенцију блажености и живота без успостављеног лажног стања равнотеже, које je једино признато као спасоносно. Равнотежа je највећи зликовац људи. За човека су значајна само два магнетска центра: земља и зенит. Земља je наша маћеха. Природан закон равнотеже je један маћухински, нипошто матерински закон. Он je сигуран узрок укрућења, због чега природи не смемо бити захвални. Спас je инкарниран у станьу супротном од равнотеже. Бати изван равнотеже, а опет стабалан у себи! Ко не разуме овај парадокс, њему ће спознање остати затворено за сва времена. Ослобођење доноси друго магнетско средиште ван земље, које делује на нашу душевност. Спас je у томе, да своју вољу ослободимо утицаја земаљског магнетизма (не земаљског утицаја то je разлика!), и ако пуштамо да тај други магнет делује на нас.

година VI ЗЕНИТ број 38