Zenit

ство са Бранком Лазаревићем отправником послова и Д-р Миланом Гавриловићем, саветником СХС. посланства. Одушевљени загрљаји и срдачни позиви за Београд, са речима: „поле Вашег рада je Београд, а ми ћемо Вам стојати на услузи, када се доскора вратимо .“ У ЗЕНИТ се уводи све више Руса из Совјетске Русије. Први стихови Сергија Јесењина на српском. Затим ванредно издање ЗЕНИТА као новине у 10.000 примерака, где зенитисти у име нове културе траже успоставу политичких односа са Совјетском Русијом. Руској новој уметности ЗЕНИТ посвећује целу свеску као двоброј, у којој су објављени оригинални радови Руса из свих области уметничког и духовног стварања. (Руски часопис „Вјеш“, од кога je изашло само неколико свезака под уредништвом Еренбурга и Лисицкога, био je основан по узору на ЗЕНИТ, као и француски часопис „ Manométre “ у Лиону). У исто] години ЗЕНИТ објављује прву зенитистичку прозу Бранка Ве Пољанскога, оригиналну и надфантастичну. Сам Пољански издаје сензационални „ Дада-Јок !“, којим je на јединствено духовит начин обрачунато са филоксером „дадаизма“, у нашој земљи. Пољански вративши се из Прага, оснива први филмски часопис код нас, „Кинофон “. А прву књигу зенитистичке поезије Љубомира Мицића, под дивним написом; „ Стотину Вам Богова" плени кр. држ. одвјетништво помоћу загребачкe полиције, инспирисано загребачком штампом. Са великом радошћу спаљена je цела наклада као у средњем веку, са радошћу, којом су Турци спалили кости Саве Немањића, на Врачару. Штампано je друго издање под познатим написом „Кола за спасавање “ без инкриминисаних стихова, који су послужили само као маска, за угушивање „протухрватског“ зенитистичког покрета. Почињу улични инсулти зенитиста у Загребу, почињу физички напади и атентати на све зенитисте, пошто су зенитисти „српски плаћеници“. 1923. 3. јануара прва зенитистичка вечерња у Београду. Београд се достојно одужио тоj сентименталној пажњи Љубомира Мицића: „Политика“ са памфлетом, публика са посетом од 30 људи. „Модерни“ су корпоративно прешли у Земун на пијанку и опили неке младе симпатизере, који су свакако желели присуствовати првој зенитистичкој вечерњи. Исто вече гостовао je у Народном Позоришту неки оперетски тенор, па je обузео све „културне духове“ престонице. Предавање Љубомира Мицића: „Зенитизам као балкански тотализатор новог живота и нове уметности“ , жели Др. Милан Гавриловић, да отштампа у „Политици“, Предава; се ограђује против те услуге и наглашава, да нема такве амбиције, из више разлога. Само уз одлучну гарантију данашњег стварног директора „Политике“, предавање му je послато из Загреба, које, нити je било штампано, нити je враћено, jep je културни ниво „Политике“ а. д. далеко

année VI ZENIT numéro 38