Zenit

У овој години доноси нарочито слике о новој архитектури и бави се њеним новим захтевима и решењима. У век са извора и увек последњу реч. ЗЕНИТ зауставља и увоз „надреализма“ односно префарбаног дадаизма, кога су покушали да увезу београдски епигони и снобови, кроз упеглане панталоне, из Париза. И ова година, судећи по билансама званичних нојева, који су затурили главе у песак умног слепила свршила се потпуном игноранцијом једног светског часописа и једног светског покрета, чија je централа Београд, који и т. д. 1925. Нова година почиње са романом Маријана Микца: „Феномен Мајмун“. Да зенитисти нису искључени из „књижевности“, у свакој другој прилици, овај роман би значио кньижевну сензацију. Савременици никако „не виде“, да се радом и борбом зенитиста ствара једна нова епоха нашег културног живота. Пољански je напојио Словеначку зенитизмом за десет година, са две триумфалне зенитистичке вечерње у Љубљани. И ради свега тога, сви су једнодушни у мржњи и пакости. Сви активно сарађују на уништењу најзначајнијег књижевног и духовног покрета, кога позна наша историја. Активност и устрајност јединог левог фронта, не губи даха. Извор борбе je непресушан. Извор снаге неисцрпан. Не постоје искушења за малаксавање, за компромис или за напуштање бојног поља, на које су зенитисти изазвали против себе јачу војску по броју, али слабију по моралној и духовној вредности, Непријатељ бори се кукавички, из бусије, игноранцијом, клеветом, подсмехом или уопште не излази на часно поље победе или пораза. Такав положај je испод „достојанства" којекаквих професорчића књижевности и безимених књижевних скоројевића. Али док траје рат до истребљења у отаџбини, дотле се на страни ређају успеси један за другим. У овој години, активност на страни била je највећа и најплоднија. Морало се жртвовати једно извесно време искључиво тим дужностима, које пре никако нису могле да дођу на ред. Најзад, удовољено je многим позивима са стране. Пољански путује за Париз да преузме дужност зенитистичког амбасадора за Европу и да заборави неправде и туге своје отаџбине. 36. свеска ЗЕНИТА има чланак уредников „Хвала ти Србијо лепа“! Горка истина! Исти ЗЕНИТ протестује против Цанковљевог људождерства на Балкану, поводом убиства бугарског лесника Геа Милева. Тај протест нашао je одјека у иностраним новинама и часописима. Уредник ЗЕНИТА, још пре смрти Геа Милева, поводом његовог суђења послао je један кратак протест „Политици“ са обавештеньем да се песник не зове Велев него Милев. То je била једина морална помоћ, која je још могла да буде пружена од пријатеља, док je несрећни песник био у животу, али али била je од Мицића. „Политика“ ce je додуше послужила исправком имена, а до

année VI ZENIT numéro 38