Zenit

данас никоме није било познато, ко joj je дао инструкције из културне обавештености. Комплетовања зенитистичких манифестација допуњује композитор Јос. Штолцер-Славенски и песник Риста Ратковић, издавач и уредник незваничног зенитистичког алманаха „Чаша Воде ". После света, из резерве прва испада београдска полиција, што je врло утешно и симптоматично. Полиција, као први културни фактор ове земље, излази прва на мегдан. Она плени 36. свеску ЗЕНИТА, јер идентификовање Србије са Краљевином CXC. „изазива мржњу против државе као целине“. Међутим изгледа, као да je и то била Нинчићева „морална помоћ“ Цанкову. Било како било, Првостепени Суд je поништио полицијску забрану. Тако je свршио овај јуриш на слободну мисао и зенитистичку будућност. Даље, ЗЕНИТ протестује против завојевачких Европејаца, против француског империализма у Мароку, против империализма уопште. Открива горку судбину Балкана, која je можда једна од најтужнијих судбина Европе. Један обрачун са књижевним пикавцима и сисавцима зенитизма, био je стварна нужда. Пољански у Паризу слави пред француским и осталим европским пигмејима нов шести континент : Балкан, кога су зенитисти открили. Зенитизам улази у своје мужевно доба. Сви континенти и све земаљске државе, у којима je писменост нешто виша од писмености наших университетских професора и антикварног „Српског Књижевног Гласника“ знају за активност ЗЕНИТА и ЗЕНИТИЗМА. То су, готово све државе, сем Краљевине СХС. Коначно ова година je најјасније испољила два фронта: леви фронт ЗЕНИТА и ЗЕНИТИЗМА десни фронт; све друго. Средња линија „бораца“ замукла je и утврђује своје друштвене позиције. „Модерни“ су скрасили у дипломатији, и новинарству. Надриреалисти су добили батина од тате и маме, ради тога, што су причали, да су сањали револуцију, Сви заједно су најамници једног повраћеног реакционарства, које je одвратније него што je икада код нас било. Успело се дакле, да се петогодишња борба сведе на два фронта, који ће продужити да се кољу на живот и смрт. То je најдрагоценија тековина ове године. При крају године ЗЕНИТ je успео да избаци Торпедо у главни штаб непријатеља. Наступила je паника под сунцем, појавио се ефект на дефекту: антиевропска поема Љубомира Мицића АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА, написана још 1922. Поема преведена на француски од Владимира Скерлића, доживела je неочекивану судбину. Полиција je запленила ту најновију зенитистичку књигу и тиме засведочила, да су зенитисти једини који се налазе у књижевно-уметничкој борби за ново а против балканске реакције и европске копилади на Балкану. Полиција je одлетела на зенитистичком аероплану без мотора у далеке крајеве заблуда, пошто je претходно добила сатисфакцију од надлежних судова. Апелациони суд je на основу закона о штампи, потврдио забрану књиге, ради „тешке повреде јавнога морала“!

година VI _ ЗЕНИТ _ број 38