Zenit
рење пролетерске културе) свугде je организовао занатске песничке школе, где су стари симболисти тек писменим шегртима тумачили вештину риме. Проза тражи времена и хартије. Tora je недостајало. Мак и сведоџбе свих врста, писане су на полеђини старих фактура. Ако je no који старац успео да штампа своју поезију, било je то готово увек y форми сасвим малих летака. Баш због тога, стихови су још више рецитовани на улицама a такође с лакоћом лепљени су на зидове. Тако су и спољни и унутрашњи разлози допринели ширењу поезије. Најмаркантнија фигура тога времена беше неоспорно Мајаковски. Он je прави носилац парола руске омладине. Кад би рикнуо гласом од 100 HP: нама су доделили небеске сласти дајте хлебину ждерати ражену! нама су досадиле папирне страсти са живом женом дајте живети! l ) He беше то једноставно крчање црева, већ цела једна религија. Мајаковски ступио je на чело покрета, који ce код нас зове конструктивизам. Уза све то што je остао комунистички, хоће да буде више американски од самих Американаца. По спољашњости, то нас подсећа на тенденције француског часописа „L’ Esprit nouveau“, али y основи, ми ce налазимо y јеку романтизма. У једној московској улици, где дрвене кућице нису ретке, y улици са гомилама снега, позлаћеним куполама цркава и азијатским бојама тргова y тој улици сањати небодере, савршене машине то од прилике одговара сновима америчких грађана, који сањају о дивљој и невиној праприроди. Култ „објекта“ васкрснуо je y земљи, чија ce индустрија налази тек y повојима. Вароши су мала острва усред пасивне али непријатељске лености села. Јесењин беше песник те гомиле аритметичара, кога она додуше није читала, али он je храњен њезином невидљивом храном Он, као и гомила, били су или бурни или очајни. Најбоља његова књига значајна je no наслову: Исповест скитнице. Ево четири стиха из његове књиге; О добри, добри смешни лудаче, За ким трчати и зашто? Зар не знаш да je коњица од челика Победила живе коње? Јесењин говори овде о железници и о ждребету, које ce за њом дало y потеру. Али он говори и о другим стварима. Осећај проклетства, који ce од увек примећује y његовој поезији, доспео je сада готово до немости. 2 ;
Иља ЕРЕНБУРГ
- Москва/Париз.
(Свршиће ce)
1) Пролог „Мистерију Буфу“ Види „Зеннт" бр. 23. 1923. Уред. 2 ) Јесењин ce убио y Лењннграду. Уред.
година VI ЗЕНИТ