Zenit

МАКРОСКОП

Зенитистичке демонстрације y Паризу.

Зенитистичке демонстрације y Паризу. Под председништвом једног од бивших министара просвете y француској републици, одржао je y име „духовног зближења“ Француске и Немачке једно предавање Алфред Кер, хистерични критичар немачког дневника „Berliner Tagblatt“. Овај избор није могао да буде несрећнији. Уз одушевљене поздраве француске публике и штампе (а публика и штампа увек су одушевљени!) предавач je био поздрављен и са зенитистичке стране, исгина, на један особен начин. После званичних поздрава замољена je реч, y име представника зенитизма y Паризу Бранка Ве Пољанскога. Реч je љубазно подељена, све y име „духовног зближења“ али на запрепашћење предавача и његових протектора. Пред огромном и радозналом публиком изабраног Париза, Пољански je громко прочитао ратне стихове, што су их некад певале све улице Централних Власти, од Берлина преко Беча до Загреба, стихове Алфреда Кера: „Jeder Schuss ein Russ Jeder Stoss ein Franzos Alle Serben müssen sterben“ из песме „Serbien muss sterbien“ . У публици, завладала je пaника под сунцем. Kep je позеленео као саламандер. Одрицао ce својих умних производа који најбоље показују моралну снагу овог „духовног зближења!" Звиждало ce и утишавало. Група зенитиста (Пољански, Штолцер, Кујачић и др.) била je устрајна и неустрашива. Али предавање je са целом својом апсурдношћу ипак одржано, да ce најзад до краја неби покварио bon ton и лепе традиције француске отмености. Дакле, Алфред Kep je погинуо од зенитистичке руке. To je за нас од прворедне важностл. Јер, ако je већ на политичком пољу могуће, да ратни злочинац буде председник републике, зенитистички гест Бранка Ве Пољанског y Паризу je доказ, да наша балканизација Европе има смисла и мора да изврши своју моралну мисију, антиполитичку и антикултурну. Зенитистички протест и демонстрација y Паризу, пригодом поменутог предавања, јесте светао траг наше варварске активности, y борби против моралног шљама и културног блата. Јер, зближавање народа могу да изврше чисти и неокаљани људи. Никако они, који су умакали своја пера y крв „непријатељских народа“. Путеве човечанског уједињења могу с успехом да припремају нзве генерације нових људи не нипошто као политичка страфажа појединих држава него као независна авангарда, достојна новог човечанства. 9. фебруара 1926. наш пријатељ и сарадник, руски песник Иља Еренбург, одржао je предавање y великој сали „Сосјете Савант“

année Vi ZENIT numéro 39