Zenit

најкултурнијег на Балкану српског стваралачког народа. Упамтите: ми нисмо Христоси и не ћемо допустити, да људе до краја попљују и разапну „културне“ барабе ! И најравнодушнији према политичккм мишоловкама и шовенонационалистичким смицалицама, мора y овим часовима највеће хрватске реакционарности и дегенерације да ce буни, да ce револтира, y имагинарном „културном центру“, баш y име културе, y име човечје части y име оних Срба, који су y прилог културе (обешчашћене по хрватским пеливанима), дали све уједно и за легију умишљених регионалних и патолошких пузаваца. Буним ce и ja као човек y име оних, који су пред целим светом засведочили културом љубави и хероизмом срца: велики енергетички императив и неоспорно човечанско право свог културног a no томе и политичког виталитета. Далеко сам од тога, да величам уопште нашу културу. A не желим ce упуштати нити y поређења нити y низање чињеница, што je врло лак посао. Али није згорега да опет споменем: како je Србин Никола Тесла открио човечанству телеграфију без жица a електрично око чека y припреми триумфалну примену y животу земље. (Ово je доста да излечи болест „cultura croatiensis“). Али, да ce једна фикција, једна обмана, једна прорачуната папагајска лаж као што je „хрватска култура“, наметљиво и нама веша око врата као Катанац или конопац вешала од пузавих људи и да ce безобразно супротставља некој српској „некултури“ то ми не ћемо не само зато, што смо уверени да су Срби културно надмашнији и садржајнији за педесет загребачких катедрала од Хрвата, и по својој старини и по савремености, nero и зато, што смо жељни да истински човечно и стварно суделујемо тек y стварању нове човечанске културе. Зато ћемо ce одлучно бранити од сарадње медиокритета, подлих наметљиваца и централно-европских брабоњака, као што су то зенитисти и до сада чинили. У име културе и наше младе pace тражимо, да ce ово патолошко махнитање што пре заулари, пошто пречи сваки културни прогрес. Ми смо довољно пречистили те летеће појмове културе и цивилизације, али y истину, нигде y историји нисмо нашли примера, да би ce негативност и деструктивност називали културом. A неваљалство лакирано културом и лишено свих етичких основа, или дегенерација да би ce називала цивилизацијом. Ми нигде нисмо нашли, да би y европској култури (па ни y последњој клупи!) која je готово синоним беле pace, постојала и нека безгрешна девица „хрватска култура“. Напротив, добро знамо, да je свет подељен само y неколико културних сфера. Знамо да постоји сем европске, кинеска, индијска и арапска култура. Све je то старије од измишљених и отрцаних „хиљаду година хрватског краљевства“. Неке културе су активне, a неке су само музејски реквизит или реликвија. Тако, ми надаље знамо, да je Алексан-

année VI ZENIT numéro 39