Zenit

Бре нису ретка наша крвава јутрења. Расту као вулкани. Као гејзири. Ha балканским друмовима леже пјани и налокани људски лешеви. Разбарушене косе. Просутих црева. Мајку му. Непознати људи. Непознати распорени лешеви. Спотичу ce жене на лешеве као на јутарња знамења и црквена звона. Прича једна жена под прозором. Тепелук црвен. Марама црна : Ојутрос. Онај. Џукела бакалин са Теразија. Ноћу увек заборављао врата своје куће. Нестајао са циганкама чубурским. Гутала га помрчина са Рускињама. Али и стари лисац je долијао. Французљиви. Hoc му je одрезан перорезом. Hoc обешен о зелену грану канапом. Као свињска њушка. Јух! Пупак му сатеран право y слепо црево. Језик исплажен. Привезан око врата. Крмак један. Прича ce: правда женине освете. Јух! Снага му je одрубљена као Муратова глава. Сахрањена y малу кућну гробницу. Под креветом покојникове удовице. У истом кревету остављена жена проживела је прву ноћ своје љубави. Свога сладострашћа. И крваво слатко. Оф! Свирепа женска освета. Mope оф! Слађе je своје жене љубити него туђе снубити. Лепше je љубити жену него лежати мртав на топчидерском друму. Наказан. Као страшило дана и ноћи. Као плашило звезда и месеца. Истина je Уморамена! Истина! Путеви истине увек воде y глад или под вешала. Паклени новинари извикују злочине и мистерије банкарских џепова. Сабласт! Сабласт! Повикаше сви мушкарци који су прочитали новине. Они y гаћама и они y панталонама. Надвикаше своје жене y дугим кошуљама и тесним мидерима. Двогласно су отпевали новинарску јавну саблазан као тропар страсне недеље. A правда? Шта вели правда? Шта вели полиција? Заграјаше ожењени око својих законитих жена. Правда? За мушкарце несме да буде правде. И ако je правда женско. Правда носигаће на штаповима својих параграфских ногу. Злочин je наша правда. Злочин je наша слобода. Одговараше сви женски клубови једнако, Усмено. Писмено. Ha телефону. И јавно на Народном Универзитету. Већ je велико доба дана. Мрмља Анарх Глад. Прекрстио ce три пута шeгe ради. Живела лудост! Лудост je непобедива. Лудост ce неда научити. Само ce паметне ствари могу да науче. За паметне ствари потребни су општи услови ограниченог ума. Ограниченог духа и срца. Да. Само лудост je гладна. Лудост страда. Лудост пати. Додаје Уморамена која ce налази y одлучној јуначкој борби са дебелим и мршавим стеницама. A „богами“ клела ce госпођа пуковниковица: нема стеница! Све стенице одвео je Швабо као ратни плем. И слике. И ћилиме. И много девичанство.

година VI ЗЕНИТ број 40