Zenit

мафију извесних група капитала било политичког, било банкарског, Својства капитала и трговине позната су. Трговина сама по себи условљава неморал, ту сјајну компоненту савременог друштва. Откад постоји штампа, она није била слободна. Њезина слобода je бесрамна фраза и обмана. Два појма: штампа и слобода искључују ce као противни полови глобуса. И зато су гротескне речи „ слобода " , „независност " , „мисао“ кадгод их употребљава штампа. Јер нигде нису на јефтинијој цени и нигде ce толико не прљају те мучне тековине људских прегарања и борби, као y дневном саобраћају дневних новина. Новинарство живе од свог памфлетског менталитета, којим распирује мржњу међу људима, мржњу међу народима. Штампа распирује националне антагонизме, штампа изазива ратове. Штампа je јазбина y којој ce крију увек безимене и бесавесне карикатуре полуписмених људи. Мора ce признати, није ни штампа без извесних заслуга. Али те заслуге према злу кога je донела са својом појавом, исчезавају. Јер штампа je највећи извор зла на свету. Савремени свемоћни капитал не би никада могао постићи тако разоран утицај да му није служавка, његова посестрима штампа, која je увек y његовим канџама. И обрнуто: штампа без свог послодавца капитала, била би онанија импотентних и полуписмених људи. Ван сумње je, људи су били бољи док није било штампе. A поготово, док није било оваквог ругла од јавног мишлења. Људи су били бољи и ако су мање знали, јер: није знање за свакога! Знање и сазнање два су супротна појма и гни ce врло често искључују. Знање, да je принц велски пао са коња и остао срећом (!) неповређен, није исто што и сазнање о незнатности принца велског за живот људи, за живот народа, било кога под капом небеском. A модерна наджак-баба штампа, води рачуна само о таквом знању. Сазнање je увек на штету штампе. Штампа je увек y одлучној борби против сазнања. Доминантан положај y савременој штампи заузима криминална хроника. Ta чињеница, за посматрање њеног менталитета, од одлучне je важности. Јер, криминална хроника штампе не односи ce само на просте провале и убиства, која су кажњива по кривичном закону. Те хронике односе ce и на штампу саму. Њезино „морално“ дејство толико je криминално са гледишта вишег људског морала, да нема те казне која би била довољна да га запречи и нема тога закона који би био y стању да уништи највеће зло човечанства. A највеће зло човечанства je штампа ! Лако je проверити наша мишлења. Наша мишљења су плод сазнавања и ништа друго. Наша сазнавања нису књишке или дневне природе. Наша сазнавања потекла су са извора живота. Нашега живота. Људскога живота.

année VI

25

numéro 41