Zenit

Лађарево звоно

Тресу ce основи Руше ce кровови Ричу волови Теку болови На носу на носу Кроз улице пронесох Уплашену душу своју на носу У лобањи испречила ce кроткост 0 дворове краљевске разбијам круту мудрост Као зебра дивље поскакујем дивно Да достигнем себе који бежим. И на град кад падну тиха ноћна небеса Са месецом и звездама бисерним романтично Онда Прескачем Преко улица Преко кућа И крстове бележим Снови стоје Мудрост моја плаче Паметан буди и љуби живот y аутомобилима Кокетно отаџбину кибицуј И буди јој макро Искрено генијалан не буди Последња будала Из света изгубљених душа Биће прослављен триумфално A ти ћеш са псима глодати калдрму балканску Дере песма шуми река мојих речи Обалом игра спокојно бедна чаршија Зар нашим болом да вас ранимо На уживање естетско да вас зовемо 0 скотови 0 лопови 0 губава глупости Звоно звони и лађа зазвижда Црква ce потресла лађа на пут оде Конструишемо машину за путеве У неоткривене светове крвавих атмосфера.

Бранко Be ПОЉАНСКИ

Париз.

година VI

број 41