Ženski pokret

номе душа нашег подмладтка. Мора се физичком, моралном и интелентуалном васпитању наше жене почети да поклања више пажње, како би јој развили смисао да са више система и стручне спреме ради на развијању деце: било као мајка у својој кући, било као васпитач ван своје куће. ' Сасвим је природно да је Друштву дужност да ради на томе како би се што већи број жена заинтересовао за питање народног здравља и борбу против алкохола. Њој као најприроднијем заштитнику породице налажу и дужност и интереси да у томе правцу врши онај велики утицај који је у положају жене и мајке у могућности да врши посведневно. Борба против проституције представља можда најтежи задатак у програму жениног јавног рада, а ипак смањивањем процента проституције не би нико више био у добитку него сама жена. Да би на том пољу почела успешно да ради жена. има дубоко да продре у суштину друштвеног уређења, и она ће бити у могућности да то зло лечи тек пошто буде испитала све узроке његовог постанка. Бато јој је. потребно да од самог почетка свога јавног рада почиње то питање да проучава и спрема се за отклањање свих узрока који изазивају ту тешку болест у друштвеном организму. Додирнувши овако само летимично поједина питања која улазе у програм рада нашега Друштва, ми сматрамо да стваран рад на решавању истих има тек да почне. Ми ћемо се на њих враћати у нашем листу безброј пута и радићемо на њиховом правилном проучавању и решавању како путем штампе, тако и путем јавног практичног рада.

Зорка Каснар.

ЗНАЧАЈ И ПOТРЕБА ЛИСТА

Ових дана размишљала сам о читаоцима нашега листа, и О томе како ће да буде примљен у јавности. И мени се чини да га многи данас очекују радознало, али не верујем да сви мисле о њему озбиљно. Има без сумње и таквих који су унапред убеђени да ћемо их ми одавде стално потресати сентименталиим жалопојкама о нашем потчињеном положају,

и непрестано потрзати психолошке и економске доказе о праву на потпуну једнакост, дакле и равноправности са мушкима. Ја додуше не јамчим да од свега тога у нашем часопису неће бити никада ништа, јер што нас највећма тишти, о томе најрадије и говоримо •, ја само напомињем да има и других важних побуда за женску организацију и покретање листа, и да њих треба истаћи одмах у првом броју. Пре свега, наша жена је очевидно не само запостављена у јавном животу као грађанин, него и приличио занемарена у друштву као личност. Кад ово кажем, ја имам на уму жене из свих слојева друштвених; већином неписмене, у празноверицама огрезле сељанке, многе полуписмене и предрасудама спутане малограђанке, и гдекоје полуобразоване или само декоративно образоване градске даме. Истина ми видимо да ни с мушке стране код нас не изгледа све сјајно, да још увек има огроман број наших људи неписмених, полуписмених и полуобразованих, без довољне спреме за посао који врше, и без икакве личне заслуге за права која уживају. Но ми знамо колико је то за осуду и код њих, па нисмо раде да им подражавамо и на тај начин повећавамо број неспремних и несавесних јавних радника и необавештених гласача. Ми, напротив, морамо тражити примера за углед међу данима који су у мушким редовима најбољи, и настојати да наша равноправна жена и вредноћом, и савесношћу, и стручном спремом увек одговара своме положају. Овим је нашем листу одређена прва и главна задаћа; да прикладним чланцима утиче на стварање услова и побуда за редовну појаву такве жене која све способности своје развија и улаже их у посао, и никада не пропушта да чини своју дужност. Овде се опет мора констатовати да у низу мотива иаше воље дужност није увек на првом месту ни код људи, што често рђаво утиче на цео јавни живот.

Страна 6. /

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Бр. 1.