Ženski pokret
вање Жене и Заштиту Њених Права означава једну значајну етапу у развитку његовога рада, и да је она доказала да је Друштво стављено ва поуздан темељ.
3. К.
УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД Ритмична гимнастика у нас
Пре кратког времена приредиле су г-ђа Мага Магазиновић Геземан, наставница I. Ж. Гимназије, и двадесетак њених ученица матине са програмом из ритмичне гимнастике. И материални и идеални успех тога приказа био је првога реда. Потпуно распродату зграду Привременог Позоришта испунила је, у равној мери, и омладина и остарина. Тапшало се раздрагано, и некако удивљено су гледали људи у ону групу белих девојчица које су, по звуцима музике, приказивале моменте живота и прпроде ритмичним покретима и корачањем, донекле и играњем. Велим, донекле играњем. Велим тако с тога што је тако бнло, и што је г-ђа Магазиновић Геземан у својој прочитаној конференцији нарочито истакла да приказ њених ученица није балет, да ритмична гимнастика не зна за афектирано извијање тела и страсну интерпретацију мотива, да је она једино здраво, природно и младо кретање по ритму. Госпођа је, консеквентна у том свом схватању, програм свој тако обрадила, тако увежбала, и тако саопштила, и ми, у погледу приказа, сем сасвим малих специалних примедаба, не бисмо имали ништа друго да објавимо до своје велико задовољство. Оно дакле гато ћу ја па овом месту подвести ипак под дискусију, то је питање широко начелно и основно, питањо о односу ритмичне гимнастике према музици. Наиме питање, да ли се тако подвучено једноотавно гимнастичко кретање може везати за симфоничну и за програматичну музику, па да ипак остане просто гимнастичко кретање далеко од сваког балета? Уопште су констатоване две ствари. Прво, да је музика (пианино) била одвише слаба, и сем тога скоро нимало динамнчно ритмична, него само математички ритмична. Друго, да је склад у покретима вежбачица само у галопним ставовима био потпун, математички и темпераментно потпун, иначе мање више непотпун. Кретања у менуету и у Шопеновој мазурци поклапала се само са голим тактом. Додуше, и свирачица је једино голи такт истицала, и они људи у публици, који су донекле музикални, нашли су се
пред двоумицом: да ли свирачица тако свира због гимнастике, или је гимнастика тако испала због свирачице? Намеће се занимљиво питање. Да ли се проста ритмична гимнастика, без балетне фантастичности, без заноса и врелине, може изводити уз један Мозартов менует, или уз неку Шубертову или Шопенову ствар, или не може? Људи, донекле музикални, нашли се ту помало пред проблемом. Онај менует не само да није био менует у ножицама и раменима девојчица, него је престао бити то и на клавиру, дакле у самој суштини својој. Шопенова музика исто тако. Девојчица, (соло-пјеса) која ,је у два три пута пређеној вертикалној линији измаршовала такт комада, дала је врло пријатан и прецизан гимнастички приказ, али је покварила Шопенову мазурку као такову на клавиру. Нестручњак у ритмичној гимнастици, ја ћy још наставити да браним музику. Менует, то је један гиздави, у комплиментима и кокетовању огрезли, ласцивним грацијама искићени век. То је перика, живот иза паравана н лепеза. Не може се то претворити ни у корачницу ни у кадрил Једноставни, плашљиви, угласти покрети девојчица нису не само атмосфера и фантазија менуета, него нису ни ритам менуета. То се најбоље види по томе, што су менуетн музички врло једноставно напнсане ствари, а врло их је тешко одсвирати не само по топу, него баш и по ритму. Ритам менуета не може бити ни шпартанство, нп зелена ливада, ни детиња игра. То је један компликовано уметнички, увек нејасни и недовршени салонски корак који се расплињује у дубоком поклону и мору волана. Исто тако Шопенова мазурка. Баш та, 5. Она је проста оамо по такту и нотама, а чар и особеност њена је сва у чудном ритму. шопенском ритму, који, с једне стране, иде до рата и боја, а с друге стране иде до несвестп и умирања. Напнсавши ово неколико редака, нисам хтела рећи да ми је тешко замислити ритмичну гимнастику без балетне примесе, нити сам хтела рећи да од девојчица тражим интерпретацију музичког мотива и програма, Хтела сам само запитатп, да ли за просту ритмичну гимпастику не би можда требало узети етиде, или компоновати сасвим нарочите ствари? Хтела сам дакле замолити г-ђу Магазиновић Геземан, која у својој конференцији није ништа о томе говорила, да нам згодном приликом напише што и о оном делу теорије ритмичне гимнастике који говори о целисходној и специјалној музици својој.
Исидора Секулић Стремницка
Страна 16
Власник за Д. П. Ж. 3. П. Милица Дедијер, Милутинова, 27.
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
Одговорни уредник, Петар Р, Микосављевић, Курсулина 30
Број 2