Ženski pokret

контурама. Многима који посматрају ствари ив далека учини се често да рад одмиче и сувише споро, млако, и не доноси стварне резултате. Доиста, оно што је не боде очи, нису приређивани хучни зборови, нису разношене по улицама шарене плакате, нису преконоћ створене библиотеке, отворене школе, јер се све то и не да урадити за годину дана. Ограничени број управних чланица, од којих већина проводи по цео дан у канцеларији, капитал од неколико десетина динара са којим се почело, не пружају могућности да стварају чуда преконоћ. Али се може са поузданошћу утврдити да је друштво стављено на поуздан темељ. За годину дана свога рада оно је број чланова попело скоро на девет стотина, број којим не располажу ни наша најстарија женска друштва са тридесет и више година рада. Друштво је приредило седам врло успелих конференција, одржало два ванредна састанка ради подношења петиције влади за право гласа. Спровело ју је на надлежпо место пошто је претходно задобило за потписивање исте сва женска удружења пз целе земље. Тај акт који је испуњен отисцима свих жигова женских удружења представља после конгреса први једнодушни апел кога упућују својој влади жене из свих покрајина овога Краљевства. Најзад, Друштво је још остварило једну од најважнијих тачака свога програма, покренуло је лист. После излагања тога рада, коме би се још имала додати сарадња са Министарством Просвете при пописивању неписмених и цодношењу предлога за домаћнчне школе, затим сарадња са свим друштвима приликом дечјег и инвалидског дана, прешло се на дискутовање пројекта за нову организацију рада. Ово питање изазвало је живу и дуготрајну дискусију. Мишљење да би се рад

друштва могао много успешније раз вијати ако би све стручно запослене жене стварале оделите секције, наишло је на много противника. Коначно je за овај пут одлучено да поједине струке могу груписано у целину радити на остварењу друштвених циљева, али оне неће образовати оделите секције него су нераздвојни део самога друштва. На скупштини је још говорено о нашем учешћу нa састанку у Загребу и о конгресу у Кристијанији. Несумњиво да су то истовремено два најкрупнија питања наше данашњице, која ће дефинитивно да се реше на скупштини у Загребу јула 1920. Ми не можемо предвидети исход ове скупштине, ма да смо се за њу припремали свесрдно, радили неуморно; али ма како испало овога пута, искрен и савестан рад и поштене намере не пропадају никада, и оне ће, ако не баш овога пута, ма и нешто доцније уродити успехом. Поводом дискусије о нашем учешћу на конгресу у Кристијанпји, на скупштини je наглашено да би било неопходно потребно да се делегација наше земље задржи наротито на питању око стварања Лиге Народа, затим на питању међународне заштите женских грађанских права и најзад на изменн васпитних метода, како би се створила она неопходно потребна сразмера у интелектуалном, моралном и физичко естетичком развијању детета. Том дискусијом je 25-ог априла доцно увече завршена прва скупштина Друштва за Просвећивање Жене и Заштиту Њених Права. Када се уочи колико је много питања покренуто, са коликим интелектуалним напором мора да је скопчан цео овакав рад, онда се са поузданошћу може још једном потврдити оно што je наглашено у почетку, да ова прва скупштина Друштва за Просвећи-

Bpoi 2

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 15