Ženski pokret

му онда пришла шеснаест удружења, да је 1919 године савез окупио око себе педесет друштава, а овога тренутка савез броји преко две стотине друштава Бацила је још један поглед на будући савез који има да буде кула светиља на пристаништу мира и рада. Са нашим успехом у унутрашњости земље довела је у везу и значај који нам то придодаје на страни, наглашавајући да је председница норвешког интернационалног савеза назначила да прва женска делегација из уједињене Југославије мора да буде не само њихов учесник, него и њихов гост, за кога, из нарочите пажње, желе да поднесу све трошкове. После ње узела је реч најистакнутија представница свих словеначких удружења г-ђа Тавчар. Са мало речи, али са дубоким познавањем наших прилика, истакла је да нам је први задатак да развијамо љубав, попуштање и разумеваље, јер ћемо тим средстима урадити највише за срећан опстанак наше заједничке државе. Иза говора трију најистакнутијих представница узимале су реч представнице свих наших покрајина. У томе низу слика и лепих мисли било је ванредно занимљивих појединости. На себе су нарочиту пажњу привукле r-ђа Шиљак из Сарајева, са својим симболичним говором о значају ових дана када се кроз нашу земљу крећу као путници неумрли дух Гаврила Принципа; и најзразитији симбол нашег јединства регент Александар. Г-ђа Расема Бисић, Муслиманка из Сарајева која после огромне борбе и тешких претњи од стране назадних Муслимана долази тек данас први пут међу сестре других вера да се придружи заједничком раду југословенских жена, па представница Црне Горе г-ђа Ђукић са својим лепим и дубоким рефлексијама о животу и раду црногорских жена, па г-ђа Бошковић из Шумадије која већ преко 50 година ради као председница, па г-ђа Урна Словенкиња која тврди да се оне и ако потлачене од Маџара увек oceћajy и сматрају

нераздвојним делом ове државе, па госпођица Анка Димитријевић комита из Битоља, па г-ђа Вера Крсмановић из Сарајева, г-ђа Стефановић из Новог Сада и г-ђа Павловић из Пожаревца са својим рефератима који сведоче о једном интензивном раду, и најзад представнице наших неослобођених крајева Истре и Корушке г-ђе Видовић и Чучек, чији су говори били болни јецаји душа које пате под грубом руком непријатељског насиља и Долазе овамо међу слободег сестре да их моле да на њих не забораве. Њихов вапај је одјекнуо истински и силно у душама свих делегаткиња и на предлог r-ђице Лацковић делегаткиње железничарки из Београда, пришло се извршењу првог акта те заједничке дужности према онима који пате од непријатеља и оскудице. Сва женска удружења су почела међу собом купити прилоге за децу Корушке и Истре, који је на крају седнице бројао већ више десетина хиљада. Осим стварне материјалне помоћи, тај акт има и своје огромне моралне вредности. Он је једна лепа манифестација са стране удружених жена из целе слободне земље у корист оних који на ту слободу још жудно чекају. Тај чин је истовремено један изразит доказ колика је велика стварност постигнутог јединства и колико је велики и једнодушни блок који се иставља пред оне који загрожавају слободи овог народа. Са тиме је завршен први дан рада скупштине женских удружења. Други дан скупштине народног женског савеза. Други дан рада отпочео је са читањем пројекта правила која подноси Управа Савеза. Прво читање је саслушано са напрегнутом пажњом и у необичној тишини. На велико одобравање је наишао низ чланова који се односио на организацију рада, према којој би се омогућила активност у више савезних централа и према којој би веза између

Број 4 и 5

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 17,