Ženski pokret

тила много дубљег корена, на што је случај код наших мушких политичара. Пре но што су људи стигли да се уздигну изнад својих ситних странчарских размирица, жене које су васпитане у слободи, изван тих нездравих политичких метода, извеле су своју уставотворну скупштину без тешких потреса, без ситнот погађања и крунисале су свој рад једнодушним избором једне заједничке управе. Док су се прошле године на позив српског народног женског савеза окупила у Београду педесет друштава, примила ту идеју о јединству и одредила ову годину за своју уставотворну скупштину, дотле је сада у Загребу било окупљено већ двестотине двадесет друштава која су приступила заједничком савезу. Оно што чини битност тог женског устава јесте пре свега укидање свих оделитих покрајинских савеза, ступање у један заједнички, и истовремено правилна подела рада на све области, тако да се омогућава успешно развијање и велика активност женском социјалном раду у свим већим местима наше државе, али увек у споразуму са осталима. Као други велики резултат можемо забележити то велико интересовање које је захватило и жене из најудаљенијих места наше земље. Треба истаћи са поносом да су нам стизале делегаткиње које су имале да путују по читаву недељу дана. Најзад су у потпуно правилној сразмери еволуирали и круг мисли и разноврсност рада. Одјеци ових успеха пронеће се кроз све крајеве и према свим изгледима социјалан рад наше жене има у скорој будућносги да постане један од значајних фактора у развијању наше државе. Надајмо се да he се ова енергија и истрајност манифестовати и идуће године на скупштини у Љубљани и да ћемо тиме бити још за корак ближе оном великом идеалу који нас води.

3. К.

О Црногоркама

На загребачкој скупштини женских друштава из целе Југославије говорила је о црногорској жени једна наставница са Цетиња, Госпођа Христина Ћуковић. Из тога интересантног и лепог предавања морамо овде, ради ограниченог простора, изоставити сва пригодна места и донети само оне пасусе у којима је најизразитије оцртана Црногорка у приватном и јавном животу. После два уводна параграфа о важпости женског питања уопште, Г-ђа Ћуковић прелази на своју специјалну тему о црногорској жени; „Прије свега морам нагласити да је скоро опште мишљење како код страних и код наших писаца, да је Црногорка робиња свога мужа. Но ја то морам најодлучније порећи, као што морам порећи и многе друге бајке и небивалице које се било из незнања и необавијештености, било из каквих других ниских побуда шире о Црногорцима и Црногоркама. Као доказ о ропском положају црногорске жене са подсмехом се наводи на пример ово. Код сељака црногорског упитају кога има код куће, он одговори: „Имам, да опростите, троје или четворо дјеце“. Ове ријечи „да опростите“ узимају се обично ругло, као знак да је жена унижени роб и ду се муж стиди о њој говорити. Да ће црногорски сељак овако одговорити, то је тачно; али је тачно и то да овако тумачење наведених ријечи показује само нежање и неразумевање, и да заслужује осуду из ових разлога. Када у нашој лепој народној пјесми тешко рањени кнежев барјактар, Орловић Павле, пита Косовку девојку кога тражи, он то чини овим речима: Кога млада по разбоју тражиш, Јали брага јали братучеда, Јел’ по гријеху стара родитеља. Народ држи Бога за безгрјешног не-

Страна 20

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 4. и 5