Ženski pokret
прегледа дечје уџбенике, и тако су Фрањине избодене очи гледала деца целе године, задовољна што су се осветила за унакажене слике нашег Краља. Идуће школске године, поред Аустријанке, управитељице, била је постављена за учитељицу и једна наша Српкиња. Она је одмах запазила да ни у једној читанци није био Фрања без прободених очију. Прилично плашљива, па да би ваљда скинула са себе сваку одговорност, она покаже књиге својој управитељици Аустријанки. Ова се запрепасти и бесно улете у свој разред да прегледа читанке. Наравно, и ту нађе на сваком Фрањи прободене очи. Тако страховит злочин српске деце морао је бити примерно кажњен. Деца су била осуђена да цео дан до 6 сати увече клече и да остану затворена, без хране, у школској згради. Мали јунаци ту су казну издржали и у вече се светлих очију, весели, као што одавно нису били, враћали својим кућама и још с прага с необичним поносни објављивали, како су осветили ископане очи Краља Петра, па не маре што су гладовали и клечали цео дан. Учитељ ради с децом гимнастику, управо војно вежбање, уз немачку команду. Деца се буне, не разумевајући у почетку, а за тим се ђаволасто договорише да ту команду никад не науче. Учитељ виче на пр. Hände zu Stoss! а све главе окрећу се на лево, или: Hüften fest! а све руке дижу се у вис. Може се замислити учитељев гњев, а већ његове последице имала су опипљиво да осете слабачка дечја леђа. Ну деца су радо подносила сва та злостављања, само да доскоче и да га наједе.
Олга Гавриловић.
Уметнички преглед БАЛЕТ
(Свршетак),
Балети XV и XVI века били су прави балети: 1.) драме извођене игром често праћене говором и певањем или само песме игране и певане истовремено, 2) балети састављени из тадашњих игара. Састојали су се из три дела. I. долазак II. игра парова у линијама разних фигура, слова, имена итд. III. одлазак. Извађачи су носили марке. Велики Лудвици били су покровитељи балета. Лудвик XIII. играо је и сам у балету, који је аранжирао Ришеље. Лудвик XIV. играше од своје 13 —32 године беспрекидно, у 27 балета. Играо је већином богове, полубогове, али богме и крадљивца у „Триумфу Баха“. За време Лудвика почео се издвајати театер од друштва, па и балет из мешавине уметности у нему игру, у позоришно играње као уметност и као позив. 1662 године засновао је Лудвик XIV. Академију играња од 13 академичара. Циљ је те установе био да се играње усавршава, чисти од погрешака и чува. 1671 заснована је Академија Музике и спојена с Академијом играња. Молијер и Квинол (Quinault) заједно с оснивачем Музичке Академије Флорентинцем Жан Батист Лили (Lully) знатно су усавршили музику, пантомину и играње. А Швалије Серванди, изврсни, и архитекта и сликар у перспективи, развио је сценичну страну балета. Његови декорациони нацрти означавали су нову епоху у историји сценерије. Од балет мајстора знатни су: Бошам, Пекур, Дипре, Балон, Димулен и Блонди. Бошан је први увео у позоришно играње жену играчицу. Дотле су само на дворовима играле даме на бини људи и женске улоге. Али жена осваја балет потпуно. У XVI веку још влада играч, у XVIII обоје. У XIX побеђује жена. Оскар Би вели: „У свакој префињености уметности и живота има ефеминиције. Али и у сваком опадању“. Страна 12
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
Број 6
00000*000000000000000000 0 0 0 ШИРИТЕ 0 о ЖЕНСКИПОКРЕТ 0 о 0 о 0 000000*00000000000000000