Ženski pokret

азијатских народних игара, глуми се играју га даровити играчи: Ана Павловна, доиста изразита уметничка индивидуалност. па Нижински, Карсавина, Фокин и Федорова! Залуду! Балет је био знатна, велика уметност. Али се преживео. Двадесети век створио је модерну игру. Између балета и ове игре компромис је немогућ. Њега искључује природа обеју врста играња. Балет почива на неприродним положајима могу, свих корака и ставова из основних пет позиција. Њиме се човечије тело унакажује до акробатике. Модерна игра почива на природним положајима тела на основу закона о кретању људског тела, који важе од искона до данас. Компромис је искључен. И ма како мила и интересантна била игра једне Павловне и њених сународника, ма како егзотична у снази израза и потпомогнута свима средствима сценичке технике и костимских ефеката, она не може спасти балет од издисаја. Настало је друго време. Карневалистика је прошла. Истина је убила ту карневалску лаж. Балет је мртав. „Маске леже по земљи. Ноге се ковитлају и врте, лица се још смеше али звоно је одзвонило!”

Мага Магазиновић.

Књижевни преглед

Жил Пајо, Интелектуални рад и воља. Наставак Васпитања воље. С француског превео Јован М. Јовановић. Издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1920, - Цена 5 динара.

Једна интересантна и добра књига каква нам одавно треба и која нарочито данас долази у најзгоднији час. Писац њен, познати француски педагог, речито и убедљиво проповеда култ енергије и солидну организацију истинског рада, који ваља добро разликовати од привидног и лажног. За то нам ова књига даје много добрих и практичних савета и упућује нас у најбоље и рајуспешније методе рада, јер, као што каже писац у Предговору,

„Ми морамо све научити, па чак и то како треба скувати једно ровито јаје“. Рад може донети много прихода ако је, методичан и ако умемо да се користимо психолошким законима памћења и пажње. У том смислу упућивао нас је писац и у своме великом делу Васпитање воље, a овде то продужује и допуњује на један популарнији и приступачнији начин. Његов циљ је да покаже како се методски, с планом и смишљено долази до успеха, а да се при томе не истроши сва умна и физичка енергија, као што бива у пословима који се предузимају насумце и раде без методе. „Ја се надам да ће у идућем веку у свакој школи, један васпитач, који врло добро зна психологију, имати нарочито за задатак да практично изводи и примењује методе рада. To ће бити директор рада, који he моћи дати свакоме детету, према његовој способности, нарочите савете. Он ће поучавати ђаке како треба да уче лекцију, како се служи речником, граматиком, како се ради задатак из латинскога, из францускога, како се праве изводи, како се класифицирају... Он ће очувати високи морал ученика причајући им животе великих људи и моћ ситних и нагомиланих напора. Кад један ученик клоне, он га посматра, тражи узрок његовој малаксалости и даје лек који треба. Он изучава слабости свакога детета и његове способности, његове умне навике, недостатке, тежње, и пружа свакоме ону помоћ која му. треба“. Доносимо овај подужи цитат из Предговора, јер много тога што Жил Пајо намењује будућем директору рада, ваљало би да предузима и изводи свака жена у породици као мати. Али како, на који начин, ако сама претходно није упућена у добре методе рада? Писац јој и овим, као и свима осталим својим делима, помаже колико може, и зато, поред одраслих ђака, студената, учитеља и наставника, Жила Пајоа треба још нарочито да читају и студирају жене-васпитачи. Јер ко може

Број 6

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 15