Ženski pokret

ловане, категорисањем на средњевековни начин. Једно законодавство, ма колико да је савршено, неће никада бити у стању да, праведно и разумно, регулише односе и права друштвених редова који нису у њему заступљени, који не учествују у доношењу закона што се њих тичу. Јер ти закони, које имају права да доносе једне класе друштвене другима, носе увек печат једностраности, недостаје им она објективност која је резултат изравнотежених посебних интереса свију друштвених редова, Тај је случај и са женским правима. Немогућно је и неприродно да интересе жена заступа ко други сем онога који то oceћa на себи и зато најбоље разуме сем жене. Ма да се каже „да су у данашње време мушког права гласа искључиво мушки парламенти донели толике законе ради заштите жена“, ипак нам извесне уредбе, законски прописи и забраие казују да је „заштита жена“ спроведена на један иачин који се не само противи интересима женског дела народа, него чак и вређа достојанство његово (пр. уредба о проституцији, § 920 гр. зак. уподобљавање удате жене малолетницима. § 130 гр. зак. забране истраживања патернитета и многе друге), Дајући бирачко право само извесним категоријама, прекинуо би се сваки контакт, свака веза између жена свију друштвених редова. Како би могле жене да заступају интересе женске, кад не би имале својих бирача —жена? Јер, кад се не би бирачко право дало нижим, али широким, слојевима друштвеним, ко би их бирао онда? Или би ваљда мушкарци жене бирали да им заступају њихове жене, сестре, мајке? Та могућност је, ван сваке сумње, искључена. Толико за сад о комисиском нацрту. Г. Dr. Јосип Смодлака решава у свом нацрту устава то питање на најприроднији, најједноставнији и најтемељнији начин. У чл. 33 његовог устава налазимо : . , . „Пуно бирачко право припада свима држављањима једнога и другога пола

без обзира на имућност и на плаћање порезе“ . . . итд. Талент законодавчев је у томе да схвати тежње свога доба, увиђавно и паметно регулише њихова кретања и њихов ток, потпомажући на тај начин напредак. Зато обраћамо пажњу оним факторима који fee ускоро имати да решавају судбину народа, иа ово питање. Јер оно је од велике важности. Цела једна половина народа у питању је, Цела једна половина народа, досад бесправна и зато инертна и неактивна, хоће да да за цивилизацију и културни напредак своје државе оно што време од ње изискује. Јер данашња држава, а у првом реду и наша, има много и много хуманих, општих циљева који захтевају учешће жена. Зато жене траже своје дужности и своја права. У првом почетку биће то можда сама једна лепта што fee жене моћи да даду, али ми верујемо, ми смо убеђени, да fee време донети као резултате жениног рада на општем пољу плодове неочекиване и још неоцењене.

Анђелија Видаковић

МЕЂУНАРОДНИ СABE3 ЗА ОГРАНИЧЕЊЕ ПРИРАШТ A ЈА.

По свршетку Европског рата основаН је у Стокхолму Међународни Савез за Ограничење Прираштаја, чији су чланови многи научници, већином лекари и лекарке. Савез полази с гледишта да је Европски рат последица прекомерног прираштаја становништва у Немачкој, која је услед тога желела да својим поданицима осигура уточишта по разним деловима земље, поглавито по Азији и Африци, добијајући над тим областима мандат. Доиста, и многи ратови за последња три-четири столећа потицали су из сличних разлога. Услед прекомерног прираштаја, земља није у стању да исхрани све своје становништво,

Број 6

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 7