Ženski pokret

Феминизам и професионална настава. Од свих питања која се данас истичу има два, оба врло важна и врло блиска једно другом. To су рекрутовање радне снаге и феминизам. Проширена женска делатност јесте један од непобитних одјека рата. Тај факт уосталом нико и не помишља порицати, али се о њиховој важности суди веома различито. Једни се сматрају срећним због овог напретка феминизма, док се други боје да он не скрене жену од њеног историског задатка, у чему виде социјалну опасност. Питање је врло сложено и у прилог обе поставке могу се наводити докази од вредности. Број жена које морају осигурати своју независност и које морају живети од свога рада постао је последњих година много знатнији. Све те жене морају зарађивати свој хлеб. Силом прилика жене суделују све више у јавном животу, па било да тај факт поборници феминизма хвале или га противници њихови жале. С друге стране, преко је потребно, данас више него икад, да свачији рад даде што већи резултат, како мушки тако и женски. Није дакле довољно да жене раде, него је потребно да оне раде у таквим приликама, како би њихов напор за њих саме и за друштво био од што веће вредности. Ствари се у том погледу нагло развијају. Још недавно већина буржоаских жена нису биле спремне ни за какав занат, а оне које су прилике једног дана нагнале иа рад, нашле су се у недоумици; и за време првих месеца рата, колико је њих, нашавши се у невољи, примило све и ако нису имале нити какву способност нити специјалну спрему. Односно каријера приступачних женама први је корак већ учињен у толико што је прошло време кад је жена са извесним друштвеним положајем сматрала, да је учитељство једино које она може прихватити, а да себе не унизи. Нови су путови отворени, рат је убрзао решење које је још раније било на догледу, и жене су полако задобиле места у администрацији, у индустрији и трговини нарочито. Лакоћа којом су примане готово свуда у оскудици мушке радне снаге понекад је могла изазвати илу-

зије, које би било опасно пустити да се шире. Сада кад се редовне прилике за рад полако поново успостављају, важно је утврдити у коликој мери и под каквим погодбама могу се жене примати у извесне каријере. Било би сувише смело оснивати све на извесним изузетним фактима за време рата и помишљати прво, да свуда, особито у трговини и индустрији, жене могу конкурисати људима; и друго, да ћe оне наћи без икакве претходне спреме корисне зараде. Сваки рад одиста није погодан за жене, оне морају да бирају такав, који Те одговарати колико њиховој способности толико и физичкој снази. Изгледа да се женама у индустрији радо поверавају положаји у којима оне неће бити конкуренти него ортаци и сараднице људи. Али у овим положајима жене ће се учврстити само тако ако се и даље буде ценио женин рад, т. ј. ако оне науче оно што је неопходно за свакога ко хоће ваљано да врши своју дужност. Ово учење је данас веома олакшано, јер то захтевају нове потребе. Нове су школе отворене, неке старе измењене тако да млада девојка излазећи из њих може одмах да користи својим радом друштву. Разуме се да ове школе упућују своје ученице на разне путеве. Свака млада девојка пре него што уђе у такву школу, треба најпре добро да испита своје личне наклоности и способности, за тим какви се изгледи отварају за њен будући живот по свршетку школе, и врсте рада који ће имати да врши, Ову одлуку свака жена мора донети по свом најбољем знању и умењу, јер од ње зависи цео њен професионални живот, при том не сме се руковати тренутним илузијама. Тек тада he она моћи дати користан рад за другог и за себе саму. Зато младе девојке у тренутку ове оријентације треба да имају све елементе тога питања и да простудирају неколико професионалних школа. Ова студија охрабриће нам жене и показаће нам да знање и способност отвара и нама широку могућност на успех.

Апел Сенаторима у Француској, Посланичка Комора 20 маја 1919 признала је Францускињама иста поли-

Број 8

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Стграна 3.