Ženski pokret

И свој исказ завршава речима да је готов иа све се и заклети ! После свих нехришћанских поступака и нехришћаиског морала које нам је он лично о себи изнео у својој речи, ова заклетва изгледа депласирана и неозбиљна. Реч професора Берића, да не говоримо о делима, на најочитији начин казује, да је он човек који је изгубио религију, а није стекао морал. Он не зна за душу, грехоту и севап што су знали његови стари, а не зна ни за дужности, достојанство и вишу правду, које би по своме друштвеном положају могао и требао знати и којима ћe се нарочито одликовати будуће друштво. После онога како познајемо поч. Ружицу и после речи проф. Бери-ћа, многи ће се с чуђењем и негодовањем упитати како је могла једна девојка интелегенције и образованости поч. Ружице загледати се и свој живот везати за једног таквог човека. Па ипак бива разумљиво. Између ње и њега било је пуно лепих и добрих ствари, које је она волела и кроз које га је она увек гледала. На првом месту деветогодишње другарство и пријатељство, а сви знамо како је оно у то доба младости снажно и идеално. Даље исти позив: васпитачи омладине. Баве се истом науком, лепом и строгом математиком, која људе апсорбује у толикој мери, да их често учини нереалним за живот. Брат и сестра у ложи „Трезвености“, другови на раду за заштиту југословенске деце. Све то, а два створа неједнака морала - Он, мужјак, у вечном лету и тражењу новог без икаквих скрупула шта чини и шта оставља за собом. Она с апостолском вером, да су њени пријатељи и другови из школе и с посла исто што и она и да као што живе од истих идеја, имају исти идеализам и исти морал. И најзад, најзад оно исто што у току векова у извесном моменту осети свако људско биће, а нарочито жена, што чини живот и лепим и тужним, светлост своје душе просути и њоме обасјати и улепшати љубљени створ. Није узалуд један из наЈвећих генија рекао да је Титанија вила, у магарцу видела љубавника. И преварена у својим надама, разочарана, унижена и страдалница, поч.

Ружица остаје до краја особа високих моралних концепција. Она остаје увек поштена и лојална. И онда кад верује да су извесне вековне традиције застареле, кад непрактична, не тражећи благовремено накаквих гаранција за себе, излази из колосека друштвеног и греши, према нашој концепцији морала, њено дело, по побудама, поштеније ја од многих осмејака, који се често, на улици и свуда на другом месту, бацају, много обећавају, а ништа не дају. Кад осети да је мати, ни на памет јој не пада, да би се могла тога терета ослободити, што, на жалост, често чине удате жене, које нису упућене ни на какве лажи. Осећа ипак реалност живота и зна како ћe њеној старој мајци и поштеној породици тешко пасти ово гажење традиција и тражи од друга и пријатеља да њихову везу и да њиховом детету омогуће положај у друштву. Преживљује бродолом и опет ни тренутка не помишља да чини компромисе, да оде привремено у свет, да се ослободи свога бремена а да не буде убица свога детета и да се после, као девојка, врати и даље настави живети у нашој средини. На против, осетљива и срамежљива, осећа да на може после одбачених традиција да живи не црвенећи у своме свету, на лаж и не помишља да се одлучи, решава се да оде у другу средину и да тамо ради и живи за своје дете. Али с једне стране збуњена од бродолома, затим тек сада бива јој јасно да друштвена традиција не заузима тако мало место у нашем животу, да се појединац за свој рачун може њих одрицати а да не дође у конфликт с друштвом у коме је никао и да није лако одрећи се својих навика и свега оног што човек од свога рођења воли, решава се да материнству принесе последњу жртву, понос, одлази понижена човеку који је издао и тражи име детету и брак од двадесет минута, вољна да учини све уступке, да би упропаститељ што пре до слободе дошао и кренуо истим путевима даље. И по други пут преварена, унижена и сломљена; без икаква ослонца ни у себи, ни у свету, одлази заједно са својим дететом у толико жељени мир, И тај одлазак врши на један отмен начин.

Број 8

ЖЕН С К И ПОКРЕ..Т

Страна 9.