Ženski pokret

Ma како дуго о овоме размишљали, одговор на сва ова питања је увек један и увек исти. Неједнак морал код људи и жена су узрок свима недаћама и свима злима. У заједницу, ма како она идеално била склопљена, најчешће и најобичније улазе два створа, као два партнера чији интереси имају да се индентификују за цео живот, не само из разних средина, неједнаког васпитања, образовања, карактера и темперамента, што би се све некако и дало изгладити и временом уједначити; али улазе у заједницу два створа неједнаких погледа на најважније ствари живота, на морал, и апсолутно неједнаке прошлости, и према томе неједнаких жеља и потреба за будући живот. У томе лежи све зло живота и људи. Човек и жена, крај свега што несрећу осећају и од ње трпе, стоје пред тим злом немоћни, и кад се год реч о томе поведе, изгледају као да су им се везале и руке и мозак. Девојка, ма како била еманципована и образована, ма како се рано или касно удала, ма колико да је своју младост лепо проживела или не, улази у живот увек свежа, неистрошена, пуна жеља и тежњи да he јој нови живот дати нешто што она не зна, али што очекује с правом; једноставна је и проста и очекује много од свога друга. Човек, на против, улази у живот с једном целом прошлошћу. По приликама какве данас владају, није се ни чудити. Мати роди двоје деце, мушко и женско. Од првог дана рођења поклања им исту пажњу и подједнако им се радује. На исти начин их купа, повија, храни, негује и одгаја до извесног броја година. А тада, у колико више отвара очи над женским дететом и пази куда иде, шта ради, с ким се дружи, какве тенденције показује, и према томе одређује правац васпитања, над поступцима мушког детета почиње веома рано да затвара очи; све ређе да га пита куда иде и одакле долази, док се не дође дотле да се са својим мушким дететом више и не разговара на шта он употребљује своје слободно време, какве су његове забаве, кад је весео ради чега је весео, и кад је тужан, ради чега је тужан. Идеале наших кћери познајемо барем донекле; наших синова, сем у погледу каријере и позива у животу, готово никад. И нехотице, још од раног детињства, допуштамо да живот наших мушкараце може ићи и у страну, ако га то само не доводи до пренебрегавања школе или посла који ради и да не до-

стр. 10

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

БР. I.