Ženski pokret

јавља да ce тамо чине припреме за оснивање пододбора нашега Друштва за Просвећивање Жене и Заштиту Њених Права, и несумњиво je да ћe ce тиме само још повећати активност тамошњих вредних и предузимљивих жена.

Обавезан рад за државу

У Бугарској, поред војне обавезе, уведен je и обавезан je рад за државу y року од 6 или 12 месеца. На тај рад принуђени су мушкарци који не служе y војсци и неудате жене пошто наврше 18 година. Послови су разни; подизање зграда, поправка путова, канала, жељезница, рад y државним рудницима, фабрикама, радионицама, итд. Генерална Дирекција Рада има да управља том новом и корисном мобилизацијом младих радних снага, y коју Бугари полажу велике наде и очекују да he њоме поправити и залечити многа економска и друштвена зла узрокована ратом.

Заштита материнства

У Русији забрањен је ноћни рад женама док су y другом стању и док доје децу. Исто тако забрањено je отказивати стан женама y другом стању и нагонити их на какав одвише тежак рад. У Финској поштеђене су жене од посла шест недеља пре порођаја и толико исто после порођаја. У Француској, где ce одавно oceћa нагло опадање рађања, учињено je такође веома много за заштиту материнства. Последњи законски пројект y том смислу износи предлог да свака жена која зарађује обустави свој рад изван куће 4 месеца пре и 1 месец дана после порођаја, a од државе да прима за све то време пo 10 франака дневно.

Жене y Чехословачкој Републици

На великом конгресу жена које припадају народној демократској странци донете су ове три интересантне и важне резолуције; прво, жене ce одлучно противе томе да ce y парламенту претресају и тако интимне женске ствари као што je питање о законској дозволи за уништење порода, са тачним назначењем до кога месеца трудноће то сме да буде; друго, апелују на женске јавне раднике, на чиновнике по разним надлештвима, да саме између себе врше неку врсту одабирања способних и моралних особа, одстрањујући све оне које су од штете за женски професионални углед; треће, захтевају потпуну слободу трговине као средство да ce сузбије скупоћа.

cтp. 64

ЖЕH (К II ПOК Р Е Ï

Власник ва Д. П. Ж. 3. П. одговорни уредник, Милица Дедијер. Бранко Миљновић, Косанчићев венац, 16.

бр. 11.