Ženski pokret
иде данас дотле да се жени у извесном тренутку одузима и њено рођено дете и да се брига о њему, бар за известан део дана, поверава друштву: од своје седме године је, на име, дете обавезно да посећује школу. Тако се жена данас налази у противуречном и неиздржљивом положају. Економски је разлози, с једне стране, терају да напусти породицу и домаћинство где својом производњом не може да конкурише социјалној производњи, и да тражи да се, у накнаду за то, запосли ван домаћинства, где ћe да „зарађује" као мушкарац. С друге се стране пак тај исти мушкарац противи да то фактично стање призна и формално, да тој новој садржини да и нов облик. Жена данас има да буде и домаћица и мати с једне стране и чиновница с друге стране. Јер чиновник данас није у стању да исхрани своју породицу. А крајни разлог тога лежи у женској немогућности да конкурише социјалној производњи. Тако је он принуђен да и својој жени и ћерки поред старе дужности наметне и нову: да и оне буду чиновнице. У обрнутом случају породица данас пада у беду и распада се. Али је питање да ли се она не распада и овако. С једне стране жена губи своја стара породична права тиме што је принуђена сем тзв. „удавача" чији број, захваљујући економском развитку, све више опада, да све своје слободно време проведе зараде ради у друштвеном раду. Она престаје бити глава домаћинства, престаје бити „домаћица" и постаје гост у својој рођеној кући, као што је то мушкарац до сад био. С друге стране она за то изгубљено право не добија никакво ново, јер јој до сад мушкарац не признаје друштвену равноправност. Истерана из породице, она нема приступа у друштву. Да ли је чудо ако она, потпуно конзеквентно у осталом, остане на улици ? Катастрофом би тако имало да се заврши оно што човек није хтео да регулише свесно, покоривши се неминовности социјалног закона. Резултат би био : потпун слом породице у место коренитог преустројства њеног, a тo је: преустројства основе целокупног друштва. Или би могло да се замисли да жена у исти мах одговори и дужности домаћице мајке, и дужности чиновнице?
Bp. 111.
ЖенскИ покреХ
стp. 71