Ženski pokret

рад којима природу ваља да одржимо. Отуда и долази онај узвишен, племенит карактер којим се и једна и друга одликују. Да би се могли за рад развити, ми морамо живети и бити здрави, и с тога ћемо морати оставити једно мало место и корисном раду, којим би се урадило оно што природа не би стигла да уради. И ако ћe он може бити увек најпречи рад који морамо урадити, користан рад неће бити више наш најглавнији рад, а још и мање пиљ нашег живота. После Европљана, који су хтели да живе само за себе, доћи ће можда једна зрелија раса људи, која ће користећи се европским искуством бити увиђавнија од Европљана, и умети боље да рачуна од њих. Они ће можда увидети да се човек на крају крајева највише користи онда кад не ради непосредно за себе, да и он има више користи од људи кад живи с њима у него у завади, да прнрода даје човеку више кад је чува и негује него кад је тамани и сатире, да је некад боље праштати него- светити се, да онај ко даје некад више добија од онога ко прима. Њима Хришћанство неће можда изгледати толико незаинтересовано као нама. Место да гледају у њему само сан једног занесеног утописте, они ћe можда видети у њему изражену практичну мудрост једног старог народа који се живећи дуго и потуцајући се много по свету уверио : да само Бог може дати човеку оно што му треба, а он даје само ономе ко ради за њега, и искуство старих трговаца који знају да онај ко не улаже много, не може много ни добити. Живећи само за себе, Европљани нису никад били у стању да дефинишу лепо. Њима је уопште било тешко да појме зашто лепо и постоји кад човек никакве користи од њега нема. И тако, у европској науци, лепота као и истина и правда, није имала свог права грађанства. То су били кријумчарски појмови с којима се живело, али које званична наука није признавала, јер није била у стању да их објасни. Ако једног дана будемо имали једно ново човечансгво, које неће радити само за себе него и за природу, оно ће нам можда рећи да је корисно оно што је у хармонији са потребама човека, а лепо оно што је у хармонији са потребама природе. Радећи за природу они ћe тежити да сваки свој рад доведу у склад с њеним потребама, и тиме ћe

БР. V.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

стр. 137