Ženski pokret

онога ко га ради, не доносећи у ствари никакве веће користи ономе ко га ужива. И ако се сматрају као излишни: игра, уметност и луксуз, ипак постоје и и г рају и сувише велику улогу у нашем животу, да би се могло преко њих ћутке прећи. Зато се мора и о њима водити рачуна и њима једно место одредити, кад се друштва организују, И ако је тачно ла један пекар више доприноси одржавању човека него Шекспир, ипак се за време Европског рата, као и за време бољшевизмау Русији, показало да људи лакше остају без леба, него без позоришта. Гомила не тражи само леба него и циркуса. Леба тражи зато да живи, а живи зато да иде у циркус. Кад би се из оне огромне количине рада, које је човечанство од свог постанка до данас урадило, издвојио онај део рада од кога је човек заиста неке стварне користи имао, ми би се можда ужаснули кад би видели колико је човечије снаге утрошено на непотребне радове, Према ономе што знамо о човеку, има само једна претпоставка којом би се загонетка људског рада могла решити, а то је: да човек у опште није ни створен за то да ради за себе. Сами његови органи најбоље показују да он то не чини сам собом једну независну радну целину. Као део једне веће радне целине а то је природе он има функцију, да стварањем комбинација ради на њеном одржавању и стварању, а она опет са своје стране производи између осталог и оне елементе који су му за одржавање потребни. Ако се зауставимо на тој тачци гледишта, ми ћемо сасвим другим очима и на уметност гледати. До сад се сматрало да је најглавнији човечији рад: користан рад, а сви они радови од којих човек никакве непосредне користи није имао, били су сматрали као једна излишна забава, У будућности ћe се можда мислити обратно. Ако се човек схвати као орган природин, онда ћe његов најважнији рад бити; одржавање и неговање природе. Да би тај рад могли с успехом радити, ми морамо науком и уметношћу наше способности развијати. И једна и друга спремају нас, дакле, за рад, само не за онај рад којим себе одржавамо, него за

стр. 136

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

вр. V.