Ženski pokret

шим женама потпуну равноправност и слободу у општој слободи! Ја ћy при том бити најсрећнији ако овај мој скромни рад ма колико допринесе успјеху за повољно ријешење женскога питања, и ако Вас убрзо могнем поздравити као сасвим равноправне суграђанке наше велике уједињене домовине.

Др. Богдан Видовић.

Жена у Чехо-Словачкој Републици.

Социјални и политички положај чешких жена врло је завидан за нас, које немамо политичку и законску слободу. Политичку и законску слободу, коју данас имају све жене у Чехо-словачкој Републици, извојевале су чешке жене својом активношћу. У своме раду биле су потпомогнуте и од људи, који нису потцењивали духовну способност женскога пола. Напротив, неки су врло радо прихватили феминистичку идеју и радили на организацији женског покрета. Борба за просвећеност, слободу и једнакост чешких жена не датира од скора. Не. Може се рећи да почиње од 1830 године; то је доба рада Карела-Славоја Амерлинга, који је отворио читаву школу: „Ženski Spolek—Ženska Škola". Он je имао велики број ученица, које су слушале његова популарна предавања, а доцније су саме радиле на културном пољу. На културном терену почиње да ради с највећом љубављу Божена Њемцова, књижевник. Њемцова је била жена високих и правилних погледа, и зато је тражила да муж и жена имају подједнака права и да се изједначе све друштвене класе. Божена Њемцова тражила Је потпуну једнакост. Поред својих књижевних радова писала Је поучне стварчице, које је посвећивала својим драгим Чехињама; „Ženam Českym“, „V Poharske Vesnici" итд. Преко својих поучних списа опомињала је женски свет овим речима; „Време је да жене престану мислити да су на свету само за пород". Божена Њемцова категорички је захтевала да се чешке жене свестрано образују и да учествују у политичкој борби. За еманципацију жена била је и Каролина Свјетла, која је такође чувена у чешкој књижевности. Не само што је

стр. 144

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

БР. V.