Ženski pokret

cama. Ova je metoda promjenila držanje predsjednika i Kongresa, jer godinu dana iza prvog demonstrativnog tabora, Amandmant je prošao u Donjoj Kući i pitanje je došlo napokon pred Senat a iza jedne godine i pol bilo je ono pređmetom raspave regularnih zasjedanja Legislatura., Borba protiv ratifikacije bila je u nekim državama jedna od najoporijih borba koje se lokalni političari sjećaju, dok se nijesu osigurale sve ratifikacije, što je donijelo ženama političku slobođu, za koju su se zalagale od utemeljenja republike. Budućnost će pokazati, koje će se od mnogih proročanstava ispuniti, ili cinička opaska ohn Sharp Williamsa, senatora Missisipi; da pobjeda ili poraz izbornog prava za žene neće imati nikakvih praktičnih posljedica; ili nade senatora Sargenta, da če žene poboljšati politiku, administraciju i vladu.

D-r Jelka Perić

Општински избори и жене.

Некада су и жене гласале. Удовице и све оне, које су управљале имањем својих родитеља, биле су примљене у општине, како би заступале своје интересе. Тако до 18-ог века. Још се дискутује о давању права гласа женама, али,- општинско право није у питању. Јер ако оне немају још потпуне политичке иницијативе, општине су више центри социјалнога рада. Жене не би требале да буду жртве политичког трвења. Управљати једном вароши значи бринути се за њене улице, за њено осветлење, за паркове, хигијену, полицију, друштва за спортове, за разне разоноде, као и за пијаце, вашаре, шеталишта. Добар председник општине, добар одборник, није у ствари ништа друго до један виши интендант. Жена је интендант куће. Она располаже кесом за газдинство. Она се разуме у штедњи. На опрези као мрав, боји се великих издатака, који бацају у вечито дуговање. И како би могли, не дати јој право? Има и још нешто више. Жене познају своју варош боље но мушкарци, који су по ваздан затворени по канцеЛаријама, заводима, или запослени у пољу. Оне посећују пијаце, оне изводе децу у шетњу, оне су непријатељице прашине, оне траже својој деци здраве забаве и добре лектире. Скорашњи „Национални књижарски конгрес" на коме је г. Мах Leclere играо одлучујућу улогу, изнео је преко г. Maurice Privat, да је један од највећих разлога кризи књиге.

9 и 10

Белешке

321