Ženski pokret

Принуђена сам да летимично пређем наводе г. Анђелковића, којима хоће да докаже неоправданост захтева жене да се изједначи у правима са мушкарцем. А то чиним из тога разлога да бих се задржала дуже на једном од њих, који карактерише гледиште на морал г. Анђелковића и оних у чије име је он говорио. Ови наводи се никако не могу сматрати као аргументи јep су обично готови судови г. говорника или неких чувених људи; Рајха, Вајса, Лајса итд. ја ћy неке од тих навода набројати и ако не дословно, него у смислу. Један од тих великана вели: „Узео сам жену за себе а не за јавност". Ова мисао јасно истиче тежњу да се жена стави на ниво приватне својине мушкарца. Овај навод сведочи и неразумевање ствари о којој се говори, јер жена у породици и жена мајка је велики јавни раденик; то је чињеница коју не треба доказивати. Други опет каже: „Да су феминисткиње авантуристе у сукњи“. Не изгледа ли из овога да су тек праве авантуристе у панталонама? Неко је опет рекао: „Рђав пример женске слободе је Француска која је без мајки“. Мајка је .врло широк појам, господо. Мајка не роди само него и подигне, васпита душу. Зар је Француска без мајки? Мајке су то биле које су дале ону децу, оне јунаке који показаше у овом последњем рату необичну снагу и љубав према отаџбини својој. Зар се после свега тога могу износити и такви наводи? А опадању у рађању код Француза није крива само жена, него и мушкарац. Ту су они, без сумње, споразумно унели своју вољу. Даље је господин говорник доказивао: да жена није нижа од мушкарца, него је само различита. Али није пошао ни неколико мисли даље, а одмах је рекао да је жена слабији пол, а не јачи, и да се као таква никако не може пустити на она места у друштву са којих се управља; и да не може никако заузимати оне положаје у друштву које мушкарац. Јер су год жене, опет по казивању неког великог човека, врло развијене страсти које јој сметају. А као најбољи пример да жена не треба да заузме места са којих се управља

9 и 10

Један морал за људе и жене

279