Ženski pokret

тивног тако и пасивног за општинске изборе у Хрватској и Славонији. После подуже и бурне дискусије секција је донела резолуцију да се женама у Хрватској и Славонији да и активно и пасивно право гласа за општинске изборе који су се обавили 11. децембра ове године. Овај предлог послат је законодавном одбору на одобрење, 9. децембра у седници Законодавног Одбора понова се предлаже на гласање предлог да жене у Словеначкој имају гласа за општинске изборе. Као и прошле седнице тако и ове тај предлог изазива живу дискусију. После врло дугог дискутовања тај предлог је Одбачен већином гласова. Како стоји ствар по овом питању? Питање женског права гласа у Словеначкој за општинске изборе одбачено је, а предлог за женско право гласа и активно и пасивно у Хрватској и Славонији за општинске изборе примљен је и одобрен. Зашто те подвојености ? Питање женског права гласа било за општинске или скупштинске изборе и то за право гласа женама у целој краљевини треба, по размотрењу секције и законодавног одбора, да решава пленум Народне Скупштине. Хоће ли пленум при доношењу општег изборног закона, и не дискутујући, наћи да српска жена није сазрела за општинско право гласа.

Павле Божовић.

Пола дневнице једноме своме раденику.

Држава штеди, развија своје финансије. И ту почиње од свога раденика, свога чиновника. На једној страни му одузима рад и награду његову враћа у државну касу, на другој страни му крњи награду и штети тиме ону могућност, на- којој је он засновао свој породични живот. Ако су и муж и жена државни чиновници обоје немају права на цео додатак на скупоћу; пола дневнице губи онај члан брака који има мањи додатак на скупоћу. Шта је чиновничка породица? Веза, која базира на материјалној могућности, коју својим радом стварају обе стране. И држава која је позвана да штити породицу, налази

11 и 22

Беле шк е

389