Ženski pokret

мушким ради у месним одборима. У овоме се нарочито истакао Владимир Јовановић, рекавши: „човечанство је једна целина и зато треба како мушки тако и женски, да се развијају“. А већ 1871 излази у Београду у преводу Раше Милошевића и Стојана Протића, 0 потчињености женскиња од Џон Стуарта Мил-а. На великом и значајном радикалном конгресу у Крагујевцу, где је Пера Тодоровић држао свој чувени говор о програму радикалне странке, 1882 год. било је и неколико делегата женских, што значи, да је још тих година жена у Србији почела активно да улази у политичку борбу. У самоме статуту радикалне странке од 1882 допушта се, да и грађанка може да буде члан странке, само ако усвоји њен програм. После 1888 год. код нас о женском питању слабо се писало и расправљало. Каквих систематских студија о женском праву гласа ми у нашој средини уопште немамо. Па не само да немамо оригиналних већ ни преведених. Због тога је једна јасна слика о женском праву гласа код нас била врло потребна. Ова се потреба, потенцирала нарочита после рата, када је жена својим уласком у социални и економски живот, у нашој средини постала један јачи фактор, који се осећа и правно и социално доста униженим. 2. Г. Тасић је у оскудици оваквих студија учинио једну велику услугу нашем женском свету, кад им је дао у једном реферату детаљну садржину ове Бартелемијеве књиге, која без сумње спада међу најбоље студије о политичком покрету жена. Бићемо што краћи. Оно што је код Бартелемија главно, то је : да у име потпуне демократије, у име правичности, тражи за жене право гласа. Са доста рељефности и са једном масом факата историјских, правних, политичких и социалних, брани Бартелеми женско право гласа. Он је за женско право из ових разлога: uпрво, са становишта правичности -- јер ако је право гласа опште, онда и жена треба да га добије као део тога оп штега; друго, што жена има да брани не само своје запостављене интересе већ и опште интересе читавог друштва, кроз парламент.

11 и 12

Књижевни преглед

395