Ženski pokret

тако, да место природног, реалног схватања, видимо велико незнање, која управо запрепашћује. Место тачне оцене појединих појава и знакова здравља и болести, опажамо невероватне бесмислице, крупније или ситније, смешне или жалосне, наивне или опасне са недогледним последицама по здравље или животни опстанак. При томе најфаталнија је околност та, што се сви ови погрешни појмови ретко кад признају, већ им се придаје са свим озбиљан значај, и сматрају се као непоколебљиве истине. Исправљање тих кривих схватања не само да је неопходно потребно, већ се позванима намеће као хитна и озбиљна дужност. Јер, на послетку, здвавље које се у животу ипак највише цени, није само приватна ствар појединаца, већ се тиче целог народа. Зато се обавештавања о здрављу морају стално и у што ширем обиму понављати, и увек са свом могућом енергијом. Извођење овог задатка представља праву борбу против једног врло сложеног система опште распрострањених, а психички дубоко и чврсто усађених предрасуда. И ако исход ове, тако рећи, бесконачне борбе, не може бити у свему и увек задовољавајући, опет се она мора стално водити, јер се може ипак сматрати као добит и успех, ако се свет толико уразуми да се у њему породи веровање, како је о здрављу и болести истинито само оно што буде сазнао од људи, који су свој живот посветили искључиво изучавању ових питања, а не оно што му се прича, или што он сам замишља на основу празне уобразиље и нејасних нагађања. У том погледу не треба, опет, ићи и сувише далеко. Није нужно упуштати се у најситније појединости и научне детаље. Тиме би се промашио циљ, јер би значило залазити дубоко у стручна разлагања. Сасвим је довољно и потпуно одговара сврси, у колико је болест у питању, ако се ради њеног упознавања сва пажња

IV