Ženski pokret

Европљани су највећу срећу налазили у уживању, па су стога и у милосрђу, по коме је човек производе свога рада ваљао да даје другима да их уживају, видели једну врсту жртвовања себе самог ради добра другога. Ми данас имамо друге појмове о животу. За нас је човек пре свега једно биће у коме се снага производи, и који живи зато да ту снагу у раду растури. Живот једног створења, које живи зато да ради, не може се објаснити и разумети, ако се оно схвати као део једне радне целине, за коју би оно радило, од прилике онако као што један орган ради за организам коме припада. Ту предпоставку утврђује још и тај факт, што је природа човечјег рада таква да он не може њиме себе непосредно одржавати, тако да се његво живот, не да ни замислити без једне средине, која би га својим радом одржавала, и за коју би он радио. Према тој предпоставци, хришћанско милосрђе, које нас упућује да радимо више за друге, но за себе саме, не би значило ниуколико жртвовање себе самог, него би пре могло значити једно природније. рационалније организовање рада, но што би било оно по коме би сваки сам за себе радио. То је у главном и начело поделе рада. Само, да се подела рада може извести није довољно да само један ради за друге, треба и други да раде за њега. Узајамност, која постоји у природи, оснива се на измени услуга, и што се та измена тачније и правилније врши, равнотежа и пропорција целине ће се боље одржати. Ако би се милосрђе тумачило тако, као да сваки треба да даје више, но што прима, у друштву би било више давања, него примања, и његова би се равнотежа морала покварити. Она би се могла очувати само тако, ако би поред оних, који дају више но што примају. постојао исти број других који би више примали но што би давали. Но, ни то не би много помогло да се целина одржи. Они који би само давали, брзо би се исцрпели не примајући никакву накнаду за оно што дају, док би они други били опет лишени сваке могућности да сами нешто ураде и створе. Осим тога, што би тиме били спречени да своје природне потребе рада задовоље, и да осете оно задовољство које само рад може човеку дати, и које је једно од највећих које се у животу може имати, они ниједну своју радну способност не би могли развити, остали би

4

Женски Покрет

1 и 2;