Ženski pokret

ЛИСТАК.

Из једног живота.

I И ja сам та прва, ревносна што споменик чувам, и ја сам она што гa китим, улепшавам: редак је међ свима! Пролећем га освежавам првим цвећем, оном нашом плавом љубичицом. Лети га прскам изворском водом, истом оном што је својом студени квасила вреле усне. Јесени плодом напуцалог грожђа, што си га зобао са усана. Зими белим цвећем, што си га топио на косама... Све свесно, са много труда чувам, истичем га свима: свој лепи завидни споменик! II У темпу сам јер све силе уносим да се одржим у правцу одређеног тока. И као мужик са Волге, тако и ја уз звуке песме пуштам уздахе и заваравам песмом Kora? Себе! Друге! Зашто? III Ви не знате колико труда ме стаје ова скупоцена везена одора. Ви не знате да јој је основна боја била белина. Ви никада нећете веровати да се под вешто уплетеним шарама крију наставци крпа неког давног, финог и негованог ткива Не дивите се! то не теши, то изазива бол. IV Никад довољно одела да покрије слободу тела. Никад довољно ограде да оивичи ваздух. Никад више снаге није утрошено као сада на сужавање натиснутог обруча; и груди су превише широке, и зеница је одвише дубока.