Ženski pokret

Делегат Румуније придружила се такође овоме предлогу, само је тражила начин у којој форми би он могао бити изнет пред Друштво Народа. Најзад је делегат Југославије предложила као други предлог, анкету и студију о најефикаснијим мерама да се заштите девојчице испод 16 година. Са овим је рад ове секције завршен. Комисија за едукацију за године 1921 —1925 поставила је себи у задатак да простудира: промене добре или рђаве, придошле у систему васпитања услед ширења демократскога духа. Ради тога упутила је за годину 1922 ова питања: 1. Јединствена школа: Основна школа за сву децуПостоји ли у вашој земљи овај начин едукације? Ако не постоји имате ли намеру да га усвојите? Трајање школе? Наставни програм? Које измене мислите да би се могле учинити ? Какве и зашто ? 2. Мешовита школа: Да ли девојчице и дечаци походе исте школе? Ако походе од када? Добивени резултати? Kopисти и штете тога система? Наставничко особље је ли састављено од учитеља и учитељица? Да ли способност или рад утиче на постављење и аванзовање учитељско? 3. Школе или разреди допунскп? Средства за за девојчице и дечаке у добу од 12—18 година који су морали да напусте школу, да би зарађивали за живот? Добивени резултата? Јесу ли облигатни курсеви? Програми? 4. Аутономија школа: Јесте лу опробали у вашим школама систем звани „self government“ (ђаци управљају ђацима). Резултата до којих се дошло стварно? Мане система? За годину 1923 одређена су ова питања: 1. Укус за лепо: морални значај: Срества употребљења у школама да развију естетички смисао у детета? Морални значај тога? Да ли га уче да воли животиње? Како? Добивени резултати? 2. Университети, полутехничке школе: јесу ли отворени за све младиће и девојке из свих класа друштвених? Услови за примање у њих остају ли увек иста? Какве се промене намећу? 3. Сем университета која су још средства за едукацију приступачна младежи?

222

Женски Покрет

7 и 8