Ženski pokret

Судови за малолетнике су, свакако, за нас једна добра новина, не зато што потичу из културних народа, него просто зато што је систем тих судова једна ванредно практична мера за успешан рад на поправци младежи од моралне изопачености и посрнулости. Због тога, пријатељи деце и омладине имају пуно разлога да буду задовољни због ове културне и правне новине која ће посредно помоћи и њих на благородном послу око заштите и поправке младежи. Због тога, ти пријатељи деце и омладине имају специалних разлога да буду благодарни похвалној инициативи и раду г. професора Шиловића да се у наше казнено законодавство унесу одредбе које ће, надамо се, нијуспешније водити борбу противу онога истога зла противу кога се боре и ти пријатељи младежи који су, у последње време, у свом раду почели да очајавају.

Војислав Ј. Јовановић.

Поводом једне примедбе

У извештају са професорске скупштине ове године, штампаном у „Политици " налази се карактеристична опаска, да је на скупштини било много наставница, мало професора, али да се ниједна наставница није јављала за реч, чак ни онда, кад су изнета питања која њих лично тангирају. Д-р Леонтина Занта у својој књизи, Психологија феминизма, на једној страни каже: жена у току векова своје историје није никад третирана као право људско биће. Ако се по каткад појединачно показала у свој величини своје природе, стресајући јарам који је стеже, то никако није било случајно. Она је у маси остала робиња; зато није никакво чудо, ако су сви недостатци, за које се окривљује, недостатци робова“. Бити добрим говорником то је, веле, природни дар. Али, да ли су баш сви професори, који су на скупштини говорили, били у исто време добри говорници? Неки су, можда, били, а други нису, али су сви они скупа имали слободе да своје мисли кажу. Слободно исказивање мисли одлика је слободних личности оно је код људи правило, а код жена изузетак. Требаће још дуго времена, да жене не поцрвене, да им не залупа срце кад пред људима говоре; да стресу ропски,

276

Женскп Покрет

Бр. 9 и 10