Ženski pokret

Друштвени преглед

Нешто о проституцији

Код нас у Београду ствара се један читав покрет противу проституције; установљавају се станице у којима би се имала да прикупља младеж остављена улици на васпитање, затим рад санитетске полиције, разни одсеци министарства за социалну политику и т. д. Све ове многобројне установе имају један циљ, све оне хоће да подигну морал, да одврате младеж са једног лошег пута. Па ипак, поред свих ових многобројних установа и лепих жеља, када сиђете у подрум Управе Вароши запањиће вас огроман број проститутки, које се тискају збијене у једној мизерној и јадној избици. А када зађете у лагуме градске тврђаве, и загледате у дисциплински затвор, наићићете на масу полу-голих, прљавих жена. Све су то сестре оних истих бедница из подрума Управе Вароши. А болнице за венеричне болести пуне су младежи којима више нико неће помоћи. Пођите периферијом, на сваком ћe вас кораку сусрести девојчице које су пошле путем лаке зараде. Оне су још младе, још неуке, зато су прљаве и подеране, зато су по периферији, док њине старије сестре сретамо по центрима, по великим ресторанима и шумним баровима, оне су пристојно обучене, више но луксузно, оне су стари знанци у своме послу. Ми знамо за кафане и јавне куће које дају домаће уточиште тим несрећним кћерима улице. Знатан број приватних кућа свију сталежа, под видом породичног живота, крију често у себи још гори морални амбис него што су јавне куће. И ми се у чуду морамо питати како да се сузбије то зло, и зашто рад свију набројених установа остаје јалов? Илузорно је затварати проститутке у подруме и лагуме, тиме их нисмо одвели са рђавог пута, само смо их повели.