Ženski pokret
ЛИСТАК
Бергсон и нови покрети у уметности
Живимо у једном стваралачком добу. На све се стране гради. Ако има и рушења оно не долази искључиво из неког песимистичког ината већ опет из жеље да се после нешто оствари. Велики моменат који је очекивао Ниче дошао је. Он се зове: пре-оцењивање, поновна процена, свих вредности. (Umvertung aller Werthe) Није обарање свих вредности. То би била само револуција. Не би се видела конструктивна страна овога, што се око нас збива. Данашња конструкција, стварање, грађење, дух конструкције је баш у томе, да се испитује материал помоћу кога смо досада градили. Испитује се да бисмо знали како даље да градимо. Културни живот створио је многе вредности. Данас се те вредности класификују да би се помоћу њих могло ићи даље. Хоћемо да знамо шта имамо, шта нам стоји на расположењу, каква и која средства. Ниче је очекивао тај моменат, али га се и плашио. Он се бојао да не дође до побуне робова, до онога што је он звао ressentiment. бојао се да човечанство, сито културних окова и стега, не устане противу њих, да их до конца сруши. Међутим човечанство, мада заморено културним условима и често мртвим нагомиланим благом културе, има још снаге зидања. Да би се ишло даље, (дошао је тај моменат) хоће се духу да зна где је сад. Где смо ми? Где смо ми у култури? Где смо ми у уметности? Мислим да не треба дуго доказивати да смо били на једноме културноме врхунцу. Ми гa остављамо данас, весела срца. Значи ли то да падамо? Зар у једноме горскоме ланцу нема много врхунаца? Остављамо ли ми врхунац рада других врхова или се котрљамо низ брдо после достигнутог полета? Мрзовољни старци тврде да се срозавамо, да се стрмоглављујемо. Заиста с тачке гледишта онога врха, који они сматрају за једини циљ, ми се удаљујемо од циља. Како се зове тај врх? Циљ? Могли бисмо му дати много имена, ја му дајем само неколико, а то су: чулност, осетљивост, психолошки детаљ, Јапан. У нашој уметности и култури било је нечега јапанскога у последње време. Нечега од онога онаквога Јапана, (конвенционалнога) коме се толико дивио крај деветнаестога века. Једна претерана осетљивост, ма којим поводом .
*) Предавање одржано у женском Клуба, 22 априла, 1922. г.