Ženski pokret

Али се сад и у Соњином животу догоди нешто потпуно неочекивано. Ањута и Инеса, не дозвољавајући никако да их онај пфви неуспех обесхрабри, нису изневеравале свој план. Оне су, дакле, изабрале себи другог просиоца, опет једног младог човека. Он је био само студент али необично даровит, желео је да оде у Немачку, где би наставио своје студије. Био је из „добре“ породице, сви су га сматрали за човека „који много обећава“ дакле, могло се надати, да ни Ањутини, ни Инесини родитељи неће моћи штогог озбиљно навести против те „партије“. Само што овога пута нису хтеле да понуда испадне онако свечано, него Ањута улучи прилику, затекавши га једном код заједничких пријатеља, па му у разговору саопшти свој предлог. Он, сасвим неочекивано, одговори да врло радо пристаје на њихов предлог само са једном малом изменом он би хтео да ступи у брак са Соњом. Ово доведе у велику бригу три заверенице. Како да наговоре оца да дозволи удају овог детета, кад ни Ањута којој је било двадесет и три године! још није била удата ? Кад би се нашла каква бар унеколико одговарајућа прилика и за Ањуту онда би отац зацело попустио. Она му је иначе задавала много брига својом фантастичном, „неурачунљивом" природом, и била је и у добу кад девојка треба да се уда. Коваљевски је збиља био врло млад, али је имао лепу будућност и зато не би био нерадо примљен за супруга старијој кћери, Али Соња! Не! Предлог је био одбијен апсолутно/ безусловно, без поговора, и сместа је наређено спремање за повратак у Полибино. Шта сад да се ради? Вратити се у Полибино значило је одрећи се свих нада, изневерити све оно што је постало једина радост у животу ових младих девојака. Отићи у затвор, свесни да смо мученици за какво опште добро, што тако силно олакшава мучне дане заточења, било је много лакше од овог сасвим вулгарног прогонства које им је претило. Тада се бојажљива Соња одлучи на један смео корак. Ово нежно девојче које није могло поднети нељубазан поглед, прекоран тон вољених личности, очврсну као челик у тешким, критичним тренуцима. Њена мека, осетљива природа у судбоносним моментима постојала је груба и несаломљива. Пре

Бр. 11 и 12

Соња Коваљевска

341