Ženski pokret

Трагали смо за првим зрацима љубави која се развијала у нама. Кад смо се први пут видели било је то једне благе летње ноћи у Салцкамергуту у једној шетњи при месечини... не осврћући се једно на друго оковани многим предрасудама... И кад смо се ипак нашли под утицајем нечег неодређеног, флуидног почели смо се везивати у оном што је у нама слично, и оштро одвајати супротностима у нама... Стварање наше љубави било је борба упорно подизање и победоносно падање. Смејали смо се сећајући се оног времена кад су нас уобичајене преграде раздвајале и хиљаду формалности спутавале: кад је он говорио „милостива госпођице", а ја „господин докторе“. Смејали смо се такође сетивши се нашег првог плашљивог састанка, при коме сам ја дрхтала од страха, а њему се у близини привиђали сви они познаници, који радо оговарају... Од тада смо се много променили. Не обзиремо се на оно што је ван нас. Идемо безбрижно и поуздано путем наше љубави. И ако се Георгова нада испуни... ми ћемо најдуже за годину бити своји за увек Свет нам је само темељ, на коме ми стварамо уметничко дело нашег живота

29 септембар. Моји родитељи се боре против моје љубави. У почетку су ме заједљиво дирали, сада ми често добацују тешке моралне прекоре. Драги моји родитељи поред све своје љубави према мени, ипак су толико заслепљени да у богатој удаји. једино виде срећу свога детета. „Љубав, то је бесмислица", рекао би мој отац... „празне фразе, брбљање из романа. Дуго познанство је гроб љубави. Твоја мати и ја једва смо се познавали кад смо се верили и били смо срећни“... „Али ,то је само случај!“ усудим се бојажљиво да приметим. „Татарата“ на то ћe моја мати својим опорим одсечним гласом. „На првом месту угодан живот, тада долази љубав сама по себи. Пред празним јаслама уједају се коњи“.

362

Листак

Бр. 11 и 12