Ženski pokret

ско-вардарске државе су арбанашке вратнице код Скадра. Са географског гледишта моравско-вардарској држави није потребно заузеће других арбанских обала. Када се учврсти у овим централним. пределима полуострва, који he увек остати њено основно стабло, моравсковардарска држава he моћи успешно присајединити и асимилирати западне динарске земље и имати потребних средстава за грађење попречних путева, који he ићи од моравско-вардарске депресије ка далматинским обалама Јадранскога Мора. 1 Али, ако изгуби вардарску долину, ова држава ће бити у ствари одвојена од Балканског Полуострва и постаће лабилна држава, прост додатак централне Европе. Исто тако моравсковардарска држава не може привући и одржати западне динарске земље ако не располаже пругом од Београда до Ријеке, према којој излазе све динарске долине; са Севера, из Срема и Славоније је најлакше продрети у динарске земље. Осим тога је пруга Београд —Ријека најпогоднија и најкраћа веза између балканских земаља и Западне Европе 2 , као што је железница Београд —Будимпешта између балканских земаља и Централне Европе. Једна југославенска држава, која би била основана у овом географском оквиру, морала би у првом реду служити великим путевима из унутрашности и западних делова полуострва за потребе домаћег становништва, а не продирању околних великих држава. За источни или бугарски део полуострва је вардарска долина скоро без значаја, јер је она од Бугарске одељена Родопским и Осоговским Планинама, које су међу највишим и најмасивнијим пределима полуострва. Осим тога, вардарска долина је на периферији Бугарске; она не привлачи велике економске и трговинске струје Бугарске, које су управљене према Црном Мору или егејским пристаништима, природном излазу маричке долине. На против, кад Србија не би постојала, што је привремен случај, и кад би друга држава заузела долину Мораве, као Аустро-Угарска, ту државу би привлачио Солун кроз

1 Ја мислим, као Г-ђа Њубигин, да су ове саобраћајне везе подређеног значаја и да не могу заменити постојећу везу Морава—Вардар. 2 Сер Артур Ивнс је први формулисао ову идеју у једном броју Manchester Guardian-а. за 1915. год.

1

О једном. научном делу г-ђе Маријон Њубигин

5