Ženski pokret

полуострва изван ове депресије нема ниједног географски погодног простора за образовање такве државе. У динарским пределима превлађује најпотпунија искомаданост рељефа; овде би могле постојати само државе без отпора и животне снаге. Те земље не могу добити значај без спајања са моравсковардарском државом, јаким организмом са географског и економског гледишта. Развође између моравске и вардарске долине је једна од најинтересантнијих морфолошких црта полуострва; њим је одређен значај ових долина као саобраћајних путева и средишта за образовање државе. Захваљујући тој депресији, Балканско Полуострво је просечено од Севера до Југа, од Београда до Солуна, и на њему нема другог сличног отвора. Ово развође не чини планина; оно пролази кроз равнице Прешева и Косова, које представљају дна старих језера. Речни токови се у тим равницама лењо крећу и без нарочите пажње није могуће опазити да ли отичу у Мораву или у Вардар. У косовском басену се Неродимка рачва и излива делом у Мораву, а делом у Вардар. Ово рачвање је вероватно вештачко. Моравска и вардарска долина су својим развођем сједињене, а не одвојене. Осим тога, моравска долина показује северно од Лесковца благу и мирну пластику, са веома развијеном мрежом притока, без дубоких клисура; та област је нарочито погодна за стварање језгра државе. Јужно од Лесковца су обе долине састављене из котлина, које су одељене клисурама, али ипак везане друмовима и железничким пругама. Железничка пруга пролази скоро кроз средину моравских и вардарских области; постоји сједињујући утицај на становништво и трговину; сви путеви се овамо стичу и живот се усредсређује око ове главне артерије. Чак и јужно од Лесковца су нестале или нестају старе разлике између становништва појединих мањих крајева. Шта више, цело становништво моравских и вардарских области има исти начин живота и производа све до солунских вратница, одакле почињу превлађивати грчко-медитерански обичаји. Циљ моравске државе је, дакле, сасвим одређен географијом: да се прошири на југ и постане моравско-вардарска држава са излазом на Солунски Залив, без узимања овог сасвим страног, несловенског становништва и без продирања у крајеве са друкчијим утицајама. Други природан излаз морав-

Женски Покрет