Ženski pokret

ШТА ПРОПИСУЈУ НАШИ ЗАКОНОДАВЦИ

У службеним новинама од 15. децембра 1922. год. изишла су правила о прегледу свих жена запослених по свима јавним локалима. Наводи се да су прописана, на основу члана 1. уредбе о устројству Мин. Нар. Здравља. Међутим члан 1. уредбе о устројству Мин. Народн. Здравља гласи: Целокупно старање о народном здрављу спада у делокруг. Мин. Нар. Здравља. Министарству је задаћа: 1) Да се стара о бројном напредовању становника, о здравом породу и о његовом правилном развијању; 2) да заштићује народно здравље; 3) да подиже установе за лечене и спречавање болести; 4) да проучава патологију народа; 5) да здранствено народ просвећује. Да видимо у колико је законодавца руководило народно здравље при прописивању горњих правила. На први мах то се одмах види: посетиоци јавних локала изложени су опасности да се заразе ако је у њој запослена болесна послуга. Једно вас овде чуди: да се прегледа само женска послуга, док мушка не. Ради чега је овде учињен изузетак? Кад је реч о безбедности онога који је приморан стицајем прилика да пробави неко време у јавном локалу, кад је реч о чувању народног здравља. А као што нам је познато, нису код нас по јавним локалима запослене само жене, има и мушкараца. Сем ако законодавац не мисли, да гонореа и сифилис и друге прелазне болести престају бити прелазне кад су у телу мушкарца. Колико жене лекари тврде, иста опасност прети од таквог болесног мушкарца. Дакле, да је народно здравље руководило законодавца, ова би се правила морала применити на све особље запослено по кафанама, без разлике на пол. Но како се све мора на основу нечега донети, то је и ово учињено само ради форме, а ,у ствари донесена су на основу мушке похотљивости да би, злоупотребљујући власт, дошли до сигурних жена и тако се бар донекле ослободили страшних последица животињског уживања. Иначе како се могу протумачити та до крајности одвратна и бесмислена правила. Да је то тачно показују и следећи чланови истих правила.

Шта прописују наши законодавци