Ženski pokret
пљачкају. Чл. дванајести гласи: У сваком од ових градова Министарство Народ. Здравља одредиће лекаре специјалисте, који ће ове прегледе моћи вршити у својој приватној ординацији. Те жене су толико бедно награђене да служе готово само за храну, не могу да задовоље ни друге неопходне потребе; а колико треба дати још за скупе визите специјалистима! А то ће многе учинити само да се не би прегледале по амбулантама. И то ће баш учинити већином повучене и стидљиве које живе само од своје плате; онима, које имају и „других прихода“ поред рада, неће бити толико непријатно да дођу у амбуланту. Да је то тачно, нека послужи ово: од како су изишла та правила, у београдској амбуланти прегледано је'свега око четрдесет жена, упослених по тим локалима, остале су све код приватних лекара. Значи ништавна награда за коју је целог месеца продавала своју радну снагу, отићи ће бар за половину (јер су прегледи месечни) на преглед. Рећи ће се: нико је не приморава да иде лекару, нека се бесплатно прегледа у амбуланти. Али неће све да иду тамо, где преглед добија утисак „физите“. Затим чл. четрнајести гласи: Женскиње које је по овим правилима дужно да се подвргне прегледу, па то избегава, биће кажњено затвором до тридесет дана, или новчано сто педесет динара и протеривањем у место рођења, односно своју земљу ако је странкиња. Дакле и то! Ако би се случајно која жена огрешила о та правила из незнања, треба да одлежи 30 дана у привлачној Управи Града или да да целу зараду од месец дана; а то је директно упропашћавање! Ова правила су једно понижење за жену поред толиких других. Издавањем тих правила жене по таквим локалима оглашавају се прећутно као јавне жене, и кад се већ не могу ставити под надзор, онда бар на овај начин да се донекле искористи власт која је у рукама. А истина је да их своде на ниво јавних жена, јер кад би било у питању спречавање венеричних болести, издвајања не би смело бити, наредба би била и за мушкарце запослене по јавним локалима. Доста господо законодавци! Доста је што је жена принуђена да сноси, не имајући никаквих права, све последице тешког живота које сте ви створили! Не треба и нова понижења и нове увреде!
62
Женски Покрет
2