Ženski pokret

на њој стрмоглаве ce y понор. Светлости су ce погасиле, свирка ce ућутала, .чује ce језиво крхање, и за један тренутак последњи и ужасан људи и жене су постали свесни свога положаја, али без могућности спасења. Остало им je било још једино да лепо умру. Они су, и људи и жене, то и учинили. Али пошто им одамо то признање, нарочито женама, треба утврдити одговорности. Немојте мислити да француска жена није крива за овај крај. Ја не велим да je она једини кривац: то би било апсурдно. Ја мислим о људима и женама оно што je о њима казала она језична и умна оштроконђа из народа, г-ђа Појзер, y роману Адам Бид од Џорџа Елиота, која вели: „Ја не спорим да су жене луде; Бог их je такве створио да буду као људи“. Али што мислим, то je да су кривице жена y развоју историјских догађаја много веће но што ce обично претпоставља. Жена хоће данас да je равна човеку: она je то већ одавна. Она je можда јача од њега. Природа je хтела да ce људи удварају женама, да око њих облећу, да их просе, као на игранци. Тако je пре брака, и човек je срећан да чини по вољи жениној. У браку, жена опет остаје јача. Њена je воља јача, њене су жеље јаче од човекових, a отуда je она истрајнија и безобзирнија y својим жељама; a то носи са собом врло велику снагу. Даље, баш зато што je њен круг обично ужи, она je не само моћнија y том кругу, но je и њено знање y том кругу оштрије и потпуније. Она посматра човека хладно, без икаквих илузија, и она човека познаје боље но што човек познаје њу. То je такође велика снага. Жена je најзад врло практично створење, и њен практични дух победиће увек нешто занесено y човековој природи, неке тежње ван уског свакодневног круга, нешто теоријско, нешто идеалистичко. Жена, кад теорише, чини то y практичном циљу, и кад идеалише, чини то реалистички. Све те особине дају јој y животу неоспорну надмоћност над човеком. Жене добрим делом владају светом. Да je француска жена друкчије хтела, француски човек би друкчије радио. Да je она своје жеље управила другим правцем, и правац би француске историје био делом друкчији. У осамнаестом веку све ово што смо сад о жени рекли важило je још више но y другим епохама, јер je y том веку жена била још моћнија но y друга доба.

114

Женски Покрет