Ženski pokret

убијају. Калуђери из Клисуре једва успевају да спасу мали, тучани ковчег, y коме Стратоник нађе неке књиге, древне, „И ко да Чух тад глас: „Стратоник, ту ти je спас, са старога језика нашег на народни преведи то, некомо може бити мање Тешко и зло, мање Страдања, Бриге од старе, прашњаве књиге...,“ вели Стратоник. Журно дохвата он пергаменте, које je писао y манастиру Ватопеду пре много векова један тако исто монах пун сумње, Растко, и преписује их. Што више преписује, то ce више умирује речима давнога Растка: „Јутро још није било раширило румено крило када сам y врту ја молитвеник чито... Под сводом тад опазим плавим три галеба бела круже, слетеше доле мени три сребрне ставише руже три сребрне расцвале руже, крај ногу мојих... Сагох ce да их дигнем ал ни галеба, ни ружа.“ Брат Сергија звезде гледа осмех му крај усана: „Дакле и теби дођоже руже, у освит jутpa paнa, галеби бели их донеше, с далеких незнаних страна... И твоја јс душа Вечноме драга, три руже то су три највећа блага свију Хришћана... Њих развија само незнани сребрни врг, јер те три руже јесу: Сиромаштво, Љубав, Смрт...“

4

КијИЖСвни Проглед

185