Ženski pokret

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

ИЗВЕШТАJ О ИСПИТУ „ШКОЛЕ ЗА СЕОСКЕ ДОМАЋИЦЕ" У ВЕЛИКОМ СЕЛУ КОД ПОЖАРЕВЦА.

После пријатног пута лађом и железницом, стигосмо на станицу Велико Село. Немојте мислити да je то заиста каква станица. Не, то je један кућерак y коме са породицом станаје службеник, који врши дужност шефа, благајника, секретара и чувара. Одатле пођосмо пешице y друштву два сељака из истог села, који су нам ce придружили на пожаревачкој станици. Пешачили смо скоро читав сахат, мада од станице до села нема више од четири километра. Пут беше просушен од последњих киша, али са страховитим џомбама, и ја га y мислима и нехотице сравних са путем „Женског Покрета" који je још увек тежак и џомбаст; али не и непроходан. На самом улазу y двориште дочекаше нас две ученице, мила, симпатична лица. Поздравише нас добродошлицом и позивом да уђемо y зграду. Пред зградом стајале су y групи све ученице; Свака нас поздрави са „добро дошли“, рукујући ce тако лепо пријатељски, као да смо већ давно познате. На степенику дочека нас Г-ђица Лацковић са својим вредним помоћницама; Г-цом Парчетићем и Г-цом Јовановић. Врло су биле обрадоване кад су угледале делегате из Београда: a ми бејасмо уморни, прљави и гладни. Пошто смо ce мало одморили и умили, послужени смо чајем и особитим кифлицама, што сy ученице саме спремале, јер су ce обс наставнице налазилс y нашем друштву. Разуме ce да смо добили и особито добро спремљену вечеру. Како бејасмо врло уморни, нисмо ce ни о чему много распитивали; али при самом уласку y двориште и кућу видите примеран ред и чистоту.